10 razloga da deci HITNO ograničite upotrebu telefona i kompjutera

30 oktobra, 2020

Istraživanja pokazuju da sve više dece ima problema s kognitivnim sposobnostima i pažnjom, da pate od depresije i nemaju empatiju. To su samo neke od posledica prekomerne upotrebe tehnologije

Teško je danas biti mudar pa naći pravu meru kada je reč o tome koliko deca smeju da koriste razne uređaje. Zato treba poslušati savete stručnjaka koji su se time podrobno bavili – ti saveti se nimalo neće svideti deci, ali neće se dopasti ni nekim roditeljima.

Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko društvo pedijatara objavili su da deca do druge godine ne bi uopšte smela da budu izložena uticajima tehnologije, deca od treće do pete godina trebalo bi da imaju ograničen pristup tehnologiji na jedan sat dnevno, a deca i adolescenti od šest do 18 godina ne bi smeli da provode više od dva sata dnevno pred različitim ekranima, prenosi Hufington Post.

Stvarnost je malo drugačija. Korišćenje medija kod dece i adolescenata znatno je povećano u poslednjih 10 godina, što je dokumentovano i brojnim istraživanjima.

Najnoviji izveštaj iz 2010. godine o ponašanju 2.000 dece i adolescenata od osam do 18 godina pokazala je da prosečno dete provede 7,5 sati dnevno koristeći razne medije. Međutim, zbog multitaskinga, deca su zapravo pod uticajem medija 10,75 sati dnevno!

Sve više pedijatra savetuje roditeljima da deci ograniče vreme provedeno sa tehnologijom, pogotovo korišćenje mobilnog telefona i tableta.

Posledice nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona, laptopova, tableta, kao i sedenje pred televizorom, jesu ozbiljne a ponekad i zastrašujuće, pokazuje veliki broj istraživanja kojima je u centru razvoj deteta okruženog tehnologijom.

Ovo je 10 razloga zašto deci treba strogo ograničavati upotrebu tehnologije:

1. Ubrzani razvoj mozga

Do druge godine života mozak se poveća za tri puta i nastavlja ubrzani razvoj do 21. godine. Rani razvoj mozga je pod uticajem raznih nadražaja u dečjoj okolini ili je povezan sa nedostatkom nadražaja. Danas je čak jedno od troje dece koja kreću u školu zaostalo u razvoju.

Istraživanje Američkog univerziteta za pedijatriju objavilo je rezultate istraživanja koje je uključilo 2.200 porodica iz 10 razvijenih zemalja koje imaju decu uzrasta između dve i pet godina, a pokazalo se da je 58 odsto predškolske dece znalo da igra igrice na kompjuteru, ali samo devet odsto njih umelo je da zaveže pertle.

Pokazalo se da je preterano izlaganje tehnologiji direktno povezano sa problemima poremećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem, povećanom impulsivnošću i smanjenom sposobnošću kontrolisanja osećanja i ponašanja.

2. Kašnjenje u razvoju

Za korišćenje tehnologije potreban je minimum fizičke aktivnosti (uglavnom se svodi na kucanje na tastaturi), a to može rezultirati zakasnelim fizičkim i psihičkim razvojem.

Svako treće dete kreće u školu sa smanjenim sposobnostima, a to dugoročno utiče na pismenost i napredak u obrazovanju. Zadaci koje su generacije pre 20 godina rešavale koristeći logiku preusmerenu iz igara kao što su lastiš ili žmurke najnovije generacije uopšte nemaju.

Pokret aktivira mišiće i zglobove i podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju, te na taj način povećava sposobnosti učenja i logičkog povezivanja.

3. Gojaznost

Učestalost gojaznosti kod dece povećana je čak pet puta, a tome isključivo doprinosi fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

U našem okruženju je sve više prekomerno uhranjene i gojazne dece i mladih, potvrđuju rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine.
Prema tim podacima, više od četvrtine (28,2 odsto) dece i adolescenata uzrasta od sedam do 14 godina bilo je prekomerno uhranjeno, od čega je 13,7 odsto gojazno – a 2000. procenat prekomerne uhranjenosti u populaciji dece i adolescenata od sedam do 14 godina bio je 8,2 odsto, a gojaznosti 4,4 odsto.

Jedan od glavnih uzroka ovako poražavajuće statistike jeste premalo kretanja, previše vremena pred televizijom i na pametnom telefonu. Preterana težina vodi dijabetesu i povećava rizik od ranog srčanog udara, ozbiljno skraćujući očekivanu dužinu i kvalitet života.

4. Poremećaji u spavanju

Previše vremena provedeno ispred ekrana TV-a, mobilnog telefona ili tableta, koji svi zrače, stvara razne poremećaje u spavanju koji su kod dece u dramatičnom porastu.

Izlaganje dece nerazumljivim sadržajima podstiče noćne more, mesečarenje, nepravilne obrasce spavanja, a sve to se može zadržati jako dugo u dečjoj podsvesti, budući da ona ne mogu interpretirati ono što ne razumeju.

5. Mentalne bolesti

Prekomerno korišćenje tehnologije smatra se uzročnim faktorom u porastu stope dečje depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje, autizma, bipolarnog poremećaja, psihoze i problematičnog ponašanja dece i adolescenata.

– Svaki dodatni sat ili dan proveden pred televizijom, na tabletu ili na pametnom telefonu u adolescenciji je povezan s većim izgledima da se kod mladih pojavi depresija – objasnili su danski psiholozi Andreas Grontved i J. Singhamer.

6. Agresija

Deca koja podsticaje iz okoline prvenstveno primaju iz medija (filmovi, igrice, crtaći) ili putem interneta nemaju razvijenu empatiju, što rezultira čestim izlivima besa, agresijom i sve većim problemom zlostavljanja putem socijalnih mreža.

Komunikacija putem interneta isključuje kontakt baziran na našim čulima – vidu i sluhu. Zbog toga deca koja maltretiraju drugu decu to ne vide, a s tim ne vide ni posledice svog ponašanja.

Rezultati više od 2.000 naučnih istraživanja pokazala su da značajna izloženost nasilju u medijima povećava rizik od agresivnog ponašanja kod dece i adolescenata, čine ih neosetljivim na nasilje i uverava ih da je svet “opasnije i strašnije” mesto nego što jeste, stoji u saopštenju za medije Američke akademije za pedijatriju.

7. Zračenje

U maju 2011. godine SZO je klasifikovao pametne telefone (i ostale uređaje koji se mogu povezati na bežičnu mrežu) kao pretnju 2B nivoa (moguće kancerogeni mediji) zbog prosečne količine radijacije koju odašilju.

Džejm Maknejm je sa kancelarijom “Zdrava Kanada” u oktobru 2011. godine izdao upozorenje u kojem se navodi: – Deca su osetljivija na razne potencijalno negativne uticaje nego odrasle osobe jer su njihovi mozgovi i imunološki sistem još uvek u razvoju, tako da se ne može reći da je isti rizik za decu i odrasle.

8. Digitalna demencija

Internet je omogućio da se sadržaji stvaraju i dele 100 puta brže nego pre. Tehnologija je evoluirala, ali naš mozak nije i tu se stvara problema kod dece i mladih što “uživajući” takav sadržaj njihov mozak ne može stvarati uzročno-posledične veze između raznih činjenica.

Takav stimulans zapravo uzrokuje smanjenu koncentraciju, otežano pamćenje budući da mozak ne stigne da selektiuje bitne od nebitnih informacija, te da ih putem neurona pošalje frontalnom korteksu.

9. Zavisnost

I roditelji sve više vremena provode pred raznim ekranima, a sve manje vremena sa svojom decom. Nije retka pojava videti mamu i tatu kako gledaju u svoje telefone dok dete sedi pored njih u kolicima i pokušava da privuče njihovu pažnju.

Budući da se ne mogu povezati sa roditeljima, deca počinju da se povezuju sa uređajima, što može rezultirati zavisnošću, a zabrana daljeg korišćenja uređaja uzrokuje emotivnu nestabilnost.

10. Neodrživost

– Način na koji se deca danas odgajaju i obrazovanje zasnovano na upotrebi tehnologije nije održivo. Deca su naša budućnost, ali ona nemaju budućnosti ako se njihovi životi vrte oko tehnologije – objašnjava Kris Rouen, pedijatar terapeut i stručnjak za razvoj dece. Kris je pokrenula i program čiji je cilj pomoći deci i roditeljima da kroz edukativne programe, vežbe i treninge reše probleme uzrokovane prekomernim korišćenjem digitalnih medija.

Imajte na umu i to da jedan od pionira tehnologije i razvoja interneta nije dozvolio svojoj deci pristup tehnologiji i internetu. Zvao se Stiv Džobs.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama