Добар доручак који помаже да деца буду дуже сита

26 марта, 2018

Управо је завршена студија на Универзитету у Пенсилванији која каже да деца треба да једу јаја за доручак како би била дуже сита.

Питали су професорку др Тању Крал шта је добар доручак за раст и развој деце, а она је одговорила да је то онај доручак који укључује храну богату протеинима као што су јаја. Протеини су градивне материје за кости, мишиће и хрскавицу и припадају једној од три групе намирница које нам дају енергију, поред масти и угљених хидрата.
Дуго се веровало да су најбољи доручак за децу житарице или хлеб са намазима, али заједно са колегама са Универзитета у Масачустеру и Емори Универзитета закључено је да доручак богат протеинина дуже држи дечије стомачиће пуним и доводи да је мања количина хране потребна за ручак. Примећен је унос мањег броја калорија током поподневних оброка иако овај учинак није присутан у току целог дана.
Идеалан доручак за децу свих узраста је кајгана, тост од целог зрна житарица, 2-3 кришке сезонског воћа и шоља киселог млека или јогурта. Овакав доручак смањује енергетски унос за ручак до 70 калорија, што је еквивалнтно једном мањем чоколадном колачу. Ово смањење у уносу калорија за ручак није примећено када су деца имала за доручак житарице или сендвич. Иако овај број од 70 калорија не звучи као број који је велики, ипак треба узети у обзир да је једном просечном осмогодишњаку или десетогодишњаку дневно потребно измедју 1600 и 1800 калорија у дневном уносу хране, а да вредност од 70 калорија представља око 4% дневних енергетских потреба детета.
Ако се свакодневно прекорачи вредност која је деци препоручена као дневни унос, временом може доћи до гојазности и појаве дијабетеса. Да потврде своја запажања, 40-оро деце узраста 8-10 година је долазило једном недељно три недеље узастопно у Центар за гојазност и проблеме са исхраном при Универзитету Пенсилванија, када је дете бирало један од три понудјена доручка од 350 калорија, потом се играло а затим ручало у болници. Сваки испитаник је морао да поједе цео доручак, а ручак су могли да једу онолико колико су желели. Одговарали су на питања о апетиту – колико су гладни и колико хране мисле да могу да поједу сада. Њихови родитељи су пријављивали унос хране код деце у остатку дана. Резултати су објављени у часопису „Еатинг бехавиорс“.
Др Крал наводи да није била изненађена резултатима да су најдуже сита била деца која су за доручак јела јаја. Али је њу изненадило сазнање, да иако су та деца јела мању количину за ручак од оних који су имали други доручак, они нису имали утисак да су ситији према анкети. Иако др Крал наводи да је ова истраживања потребно спроводити у дужем временском периоду, свакако могу бити полазна тачка у превенцији гојазности и смањења дијабетеса. Због пораста броја гојазне деце и нездраве хране које деца једу, потребно је вршити и даље испитивања у циљу смањења телесне тежине и осећаја ситости код деце.
Свакако ово истраживање нам говори да деци треба да заменимо доручак протеинским оброком, да се смањи количина унетих угљенохидрата у току дана, а да се повећа количина протеина и масти. Са више свежег воћа и поврћа, јајима за доручак и доста меса, до пола литра млечних производа дневно, а са смањењем количине брзих угљених хидрата из теста и слаткиша, деци помажемо да буду дуже сита, расположена, са више енергије и здравија кроз будућност. Јаја су одличан избор за доручак у просеку око 4 пута недељно.
Објављено 16. јануара 2016.
Приредила: Др Милена Николић, педијатар
 
Извор: Мојпедијатар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама