Деца до друге године уопште не треба да се излажу технологији, од 3. до 5. године то не сме да буде више од једног сата дневно, а од 6 до 18 година не преко два сата дневно. Ово кажу Америчка педијатријска академија и Канадско удружење за педијатрију.
И, да ли ове препоруке неко слуша? Углавном не, пошто истраживања показују да се ове „дозе“ излагања технологији прекорачују и по 4-5 пута.
Портабл уређаји попут телефона, таблета, конзола за игре само су убрзали ову „екранизацију“ детињства. Као педијатријски терапеут и ауторка књиге „Виртуелно дете“, Крис Роуан позвала је родитеље, наставнике и надлежне институције да забране употребу преносивих техничких уређаја до дванаесте године. У прилог овоме, Роуан је навела 10 аргумената заснованих на научним истраживањима:
1. Утицај на развој мозга
До напуњене друге године живота, мозак детета утростручује своју величину и наставља да се непрекидно развија до 21. године. Рани развој мозга условљен је подстицајима из окружења, или њиховим недостатком. Претерана изложеност технолошким уређајима (телефони, интернет, Ајпеди, телевизија) негативно утиче на функционисање мозга и изазива недостатак пажње, успорен развој когнитивних способности, отежано учење, повећану импулсивност и смањену способност самоконтроле (нападе беса).
2. Успорен развитак
Употреба технологије ограничава кретање, и води успореном развоју. Свако треће дете данас полази у школу са заостатком у развитку, што се лоше одражава на описмењавање и академско постигнуће. Физичка активност побољшава пажњу и способност учења. Коришћење технологије пре 12. године је од пресудног утицаја на развој детета и његову способност за учење.
3. Епидемија гојазности
Гледање телевизије и играње видео игрица у корелацији је са гојазношћу код деце. Деца којој је дозвољено да гледају ТВ или играју игрице у својој соби 30% чешће имају прекомерну телесну тежину, а трећина гојазне деце добије дијабетес. Такође су изложени повећаном ризику од срчаних болести које скраћују живот. Због гојазности, генерација рођена у 21. веку можда ће бити прва у којој многа деца неће надживети своје родитеље.
4. Недостатак сна
Три четвртине родитеља дозвољавају деци употребу технологије у дечијим собама, а 60% њих нема увид у то како и колико деца користе технологију. Услед тога, у три четвртине случајева деци од 9-10 година недостаје сан у толикој мери да се то одражава на њихове оцене у школи.
5. Менталне болести
Претерана употреба технологије доводи се у везу са порастом депресије и анксиозности код деце, синдромом поремећаја пажње, тешкоћама са везивањем, аутизмом, биполарним поремећајем и другим проблемима у понашању. Свако шесто дете у Канади има дијагнозу менталног поремећаја, а многа од њих су на опасним лековима.
6. Агресивност
Насиље у медијима доводи до насиља међу децом. Мала деца све више су изложена приказима физичког и сексуалног насиља у медијима.
7. Дигитална деменција
Због тога што утичу на мозак да „подсећа“ нервне путеве који воде у чеони кортекс, брзи медијски садржаји доприносе поремећају пажње, лошијој концентрацији и отежаном памћењу.
8. Зависност
Како се родитељи све више везују за технологију, тако се и све више удаљавају од своје деце. У недостатку везаности за родитеље, деца се окрећу технолошким справама и постају зависници. Свако једанаесто дете, узраста између 8 и 18 година, је зависно од технологије.
9. Зрачење
У мају 2011. године Светска здравствена организација означила је мобилне телефоне и остале бежичне електронске уређаје као „потенцијално канцерогене“ (ризик категорије 2Б). Деца су осетљивија на ове ризике јер се њихови мозгови и имуни системи још развијају. У међувремену су се појавиле препоруке да се категорија ризика преиначи у 2А, што значи „вероватно канцерогено“.
10. Неодрживост
Начин на који данашња деца одрастају и образују се уз технологију више није могуће одржати.
Деца су наша будућност, али нема будућности за децу која претерано користе технологију. Хитно је потребан удружени напор да се смањи количина технологије у дечијим животима.