Deca do druge godine uopšte ne treba da se izlažu tehnologiji, od 3. do 5. godine to ne sme da bude više od jednog sata dnevno, a od 6 do 18 godina ne preko dva sata dnevno. Ovo kažu Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko udruženje za pedijatriju.
I, da li ove preporuke neko sluša? Uglavnom ne, pošto istraživanja pokazuju da se ove „doze“ izlaganja tehnologiji prekoračuju i po 4-5 puta.
Portabl uređaji poput telefona, tableta, konzola za igre samo su ubrzali ovu „ekranizaciju“ detinjstva. Kao pedijatrijski terapeut i autorka knjige „Virtuelno dete“, Kris Rouan pozvala je roditelje, nastavnike i nadležne institucije da zabrane upotrebu prenosivih tehničkih uređaja do dvanaeste godine. U prilog ovome, Rouan je navela 10 argumenata zasnovanih na naučnim istraživanjima:
1. Uticaj na razvoj mozga
Do napunjene druge godine života, mozak deteta utrostručuje svoju veličinu i nastavlja da se neprekidno razvija do 21. godine. Rani razvoj mozga uslovljen je podsticajima iz okruženja, ili njihovim nedostatkom. Preterana izloženost tehnološkim uređajima (telefoni, internet, Ajpedi, televizija) negativno utiče na funkcionisanje mozga i izaziva nedostatak pažnje, usporen razvoj kognitivnih sposobnosti, otežano učenje, povećanu impulsivnost i smanjenu sposobnost samokontrole (napade besa).
2. Usporen razvitak
Upotreba tehnologije ograničava kretanje, i vodi usporenom razvoju. Svako treće dete danas polazi u školu sa zaostatkom u razvitku, što se loše odražava na opismenjavanje i akademsko postignuće. Fizička aktivnost poboljšava pažnju i sposobnost učenja. Korišćenje tehnologije pre 12. godine je od presudnog uticaja na razvoj deteta i njegovu sposobnost za učenje.
3. Epidemija gojaznosti
Gledanje televizije i igranje video igrica u korelaciji je sa gojaznošću kod dece. Deca kojoj je dozvoljeno da gledaju TV ili igraju igrice u svojoj sobi 30% češće imaju prekomernu telesnu težinu, a trećina gojazne dece dobije dijabetes. Takođe su izloženi povećanom riziku od srčanih bolesti koje skraćuju život. Zbog gojaznosti, generacija rođena u 21. veku možda će biti prva u kojoj mnoga deca neće nadživeti svoje roditelje.
4. Nedostatak sna
Tri četvrtine roditelja dozvoljavaju deci upotrebu tehnologije u dečijim sobama, a 60% njih nema uvid u to kako i koliko deca koriste tehnologiju. Usled toga, u tri četvrtine slučajeva deci od 9-10 godina nedostaje san u tolikoj meri da se to odražava na njihove ocene u školi.
5. Mentalne bolesti
Preterana upotreba tehnologije dovodi se u vezu sa porastom depresije i anksioznosti kod dece, sindromom poremećaja pažnje, teškoćama sa vezivanjem, autizmom, bipolarnim poremećajem i drugim problemima u ponašanju. Svako šesto dete u Kanadi ima dijagnozu mentalnog poremećaja, a mnoga od njih su na opasnim lekovima.
6. Agresivnost
Nasilje u medijima dovodi do nasilja među decom. Mala deca sve više su izložena prikazima fizičkog i seksualnog nasilja u medijima.
7. Digitalna demencija
Zbog toga što utiču na mozak da „podseća“ nervne puteve koji vode u čeoni korteks, brzi medijski sadržaji doprinose poremećaju pažnje, lošijoj koncentraciji i otežanom pamćenju.
8. Zavisnost
Kako se roditelji sve više vezuju za tehnologiju, tako se i sve više udaljavaju od svoje dece. U nedostatku vezanosti za roditelje, deca se okreću tehnološkim spravama i postaju zavisnici. Svako jedanaesto dete, uzrasta između 8 i 18 godina, je zavisno od tehnologije.
9. Zračenje
U maju 2011. godine Svetska zdravstvena organizacija označila je mobilne telefone i ostale bežične elektronske uređaje kao „potencijalno kancerogene“ (rizik kategorije 2B). Deca su osetljivija na ove rizike jer se njihovi mozgovi i imuni sistemi još razvijaju. U međuvremenu su se pojavile preporuke da se kategorija rizika preinači u 2A, što znači „verovatno kancerogeno“.
10. Neodrživost
Način na koji današnja deca odrastaju i obrazuju se uz tehnologiju više nije moguće održati.
Deca su naša budućnost, ali nema budućnosti za decu koja preterano koriste tehnologiju. Hitno je potreban udruženi napor da se smanji količina tehnologije u dečijim životima.