ЗЛАТНА ПРАВИЛА ЗА СРЕЋУ: 10 ствари које бих волела да сам научила у школи!
У школама се не учи довољно корисних примењених психолошких знања. Ова правила би вам и раније добродошла, али и данас није касно да их усвојите…
Већина људи који су урадили анкету о применљивости и корисности знања које су научили у школи изјавила је да је корисно само 20 до 30 одсто ствари које су тамо научили. Уколико сте и ви незадовољни примењивошћу знања које сте добили у школи, да ли сте се икада запитали шта је то што бисте волели да сте тамо научили, уместо математичких теорема или латинских деклинација. Ја лично сматрам да се у школама не учи довољно корисних примењених психолошких знања. На основу разговора са пар пријатеља ево шта се појавило на нашој листи ствари које бисмо волели да су нас научили у школи.
1. Правило 80 кроз 20. По овом правилу, које је познато и као Паретов принцип, 80% вредности коју ћемо у животу остварити ће проистећи из 20% активности особе. Према томе, већина онога што сви радимо није ни корисно, ни потребно у оној мери у којој нам се то чини. Ако размислимо о корисности неких од наших активности можемо одустати од гомиле активности, а самим тим добити много више времена и енергије које можемо потрошити на активности које су нам или забавније или корисније.
2. 80 до 90% онога чега се плашимо се никада неће десити. Већина нас превише брине и страхује управо зато што нам нико није испричао за ово правило. А када се неке лоше ствари и десе углавном нису толико болне колико смо предвиђали. Брига је невероватно траћење времена и енергије.
3. Грешке и неуспеси су нам животни учитељи. Мала деца уче путем покушаја и погрешака и због тога немају проблема са грешкама. Међутим, како одрастамо, а посебно у школи, научимо да је страшно грешити. Последица тога је да покушавамо све мање и мање нових ствари. А успех у животу често зависи од тога да не одустанемо када се суочимо са неуспехом и грешкама. Другим речима, од наше упорности и резилијентности. Због тога је важно преформулисати значење грешака и неуспеха у животима одраслих људи.
4. Наш став мења нашу стварност. Већина људи је чула да треба да промени свој начин гледања на ствари када се оне не дешавају онако како бисмо желели. Али оно што је још важније је да промена става мења стварност у којој особа живи. То се дешава због тога што се са променом става мења фокус особе и последица је промена стварности. Као што је Шри Чимној рекао: “Онако како видиш самог себе тако ће ти се указати и остатак света”.
5. Захвалност је најједноставнији начин да се буде срећан у животу. Иако је већина нас негде успут чула да је добро бити захвалан, углавном нам нису довољно објаснили зашто је то тако. Већина нас није чула да је захвалност директан пут у срећу. Уместо тога смо уче нас да је за срећу потребно бити богат, успешан, мајка, партнерка, факултетски образована, итд.
6. Поређење са другима је узрок личног незадовољства и недостатка самопоуздања.Ако се поредимо са другим људима тада дозвољавамо да нас окружење и људи у њему контролишу. Другим речима, зависни смо од мишљења или одобравања других људи. Уместо тога је много боље поредити се са самим собом. Посматрати колико смо далеко стигли у односу на претходни период или у односу на самог себе од раније.
7. Паркинсонов закон. Овај закон гласи да нам за све што радимо треба много мање времена него што за то одвојимо. На пример, ако за нешто сматрате да вам треба недеља дана онда ћете доћи до решења у оквиру тог периода. Али ако том проблему доделите сат времена уместо недељу дана, ваш мозак ће наћи решење у оквиру тог периода. Наравно, понекад резултат неће бити савршен као да сте се проблемом бавили недељу дана, али понекад може бити бољи од оног над којим сте се много дуже мучили. У сваком случају добити су у томе што ћете се временом све боље и боље фокусирати и самим тим постајати све ефикаснији. Последица тога је да ћете имати више времена које онда можете уложити у све оно за шта вам увек недостаје времена.
8. У живот добијаш онолико колико дајеш. Ако желимо да повећамо количину нечега у сопственом животу (новац, љубав, могућности, љубазност, итд.), морамо да повећамо количину онога што пружамо другим људима. Иако је већина људи најчешће усмерена на оно што добија и нада се да ће добити више него што даје, то се ретко дешава.
9. Свако живи живот какав заслужује. Ово би другачије могло да се формулише: “Свако је одговоран за начин на који живи свој живот”. Без обзира на то да ли је у питању физика и закон узрока и последице или нешто друго, ипак већина људи мисли да су други или нешто ван њих одговорни за оно што им се дешава у животу и какав живот имају. У нешто екстремнијем облику већина то препознаје као улогу “жртве”, коју неки људи негују, али не морате бити жртва јер нисте прихватили одговорност за свој живот. На свакој животној окуци доносимо одлуке које ће се на крају показати у виду цене коју плаћамо за њих. Уколико нисмо задовољни својим животом, погледајмо уназад и ако смо довољно искрени према самима себи, видећемо тачно тренутак у коме смо донели неку одлуку која нас је данас одвела у незадовољство.
10. Шта је то ретикуларни активациони систем и како га могу користи за сопствено добро.Ретикуларни активациони систем је део мозга који нам омогућава да у свом окружењу изаберемо на шта ћемо усмерити наше мисли. Другим речима, он нам увек помаже да пронађемо оно што у конкретном тренутку тражимо. Баш због тога нам је важно да се усмеравамо на оно што желимо а не на оно што не желимо. Постављање циљева и стално размишљање о њима је важан начин на који можемо одржавати исправан курс живота. Други начин је да себе стално подсећамо спољашњим подсетницима као што су забелешке о томе шта нам је важно и на шта треба да обратимо пажњу.
Извор: Tanja Šešum, Lovesensa.rs