Да ли вам се дешава да добијате савете о организацији сопственог времена? Да вам пријатељи говоре да мало оставите дете код бабе и деде (као да не знате да то можете урадити)? Да вам кажу да изгледате уморно, испрано и да нисте више као некад?
Е, па кад вам тако нешто кажу, сетите се да људи који немају децу једноставно не разумeју неке ствари.
Ево неколико најочигледнијих ствари које они не могу схвате:
1. Да вам сопствено дете недостаје – Колико времена запослене маме проводе са својом децом? За њих је физички немогуће посветити се детету осим ако има кућну помоћницу и личног асистента. Сат-два и то је то. Након 8 и више сати стреса како човек да се не зажели бића које једва чека да вас загрли и да вам се насмеје? (Чупање и бацање ствари брзо избрише ову слику, али свеједно).
2. Да ваших сат времена није исто као сат времена особе без детета – родитељи имају посебан временско-просторни континуум. Сат времена једног родитеља је као 15 минута обичног човека. Да би родитељ одсуствовао из куће на сат времена, а нарочито мама, није довољно да само изађе из куће. Мора видети коме ће оставити дете ако тата још ради, шта ће то дете јести, у којој је фази (спавање, храњење…) и то све ако има идеалне услове, да оде из куће без плача. Било какво одсуство од куће захтева планирање ако хоћете да на миру проведете то време.
3. Да реченица “имамо хрпу обавеза” није фраза – јер их једноставно имате. Ако радите, знате да вам је дан испуњен и да вам је 24 сата мало. Лепо пише у окаченом тексту под редним бројем 1.
4. Да ретко кад спавате целу ноћ – супер што вас пријатељи зову да изађете и што после тога мисле да сте смор и да сте остарили од кад имате породицу. Ко не верује нека себи намести будилник сат времена након што је стигао кући из града, да га пробуди кад му је најслађе.
5. Да сте уморни (и то знате) и да вам потврда умора треба колико и информација да сте се удебљали.
6. Да због претходних пет ставки не можете бити на врхунцу расположења попут ваших пријатеља и пријатељица без деце.
7. Да сада имате потпуно другачије приоритете и да сте Масловљеву пирамиду вероватно окренули наопачке па вам је дно сада на врху.
8. Да вам је ваше дијете омиљена тема јер у њега највише енергије улажете. Колико год били свесни тога и покушавали поштедети друге људе смарања сопственим дететом, сваки родитељ се озари кад на ред дође прича о деци.
9. Да сте (углавном) свесни свега напред побројаног али да је то тешко или немогуће променити док вам дете мало не одрасте.
10. Да ћете се слатко смејати кад ускоро или кад год ти ваши пријатељи добију сопствену децу и почну пролазити кроз исте ове ствари 🙂 са којима сте ви завршили.
Извор: КараДара
1. Да ће ми сопствено дете недостајати до краја живота. Да можете најдобронамерније мислити и веровати да ме разумете, али не можете разумети ту празнину.
2. Да реченица „имам хрпу обавеза“ није фраза. Да, иако немам децу могуће је да имам хрпу обавеза. Могуће је да их имам и више него што мора, јер сам свесно „окупирала“ свој дан да бих што мање осећала празнину из првог става (као што лепо пише у окаченом под рб 1).
3. Да сам некада безвољна, да не видим циљ ни сврху, јер време пролази, ја живим због себе и других, али немам онај „најважнији“ разлог и сврху. Јесте, тада вам делујем крајње песимистично и депресивно, а потврда тога од вас ми треба колико и информација да је таква судбина и да треба да се надам и верујем у Бога.
4. Да због претходне три ставке не могу бити на врхунцу расположења попут мојих пријатеља и пријатељица са децом.
5. Да сам осмислила потпуно другачије приоритете и на Масловљеву пирамиду креативно надоградила још две, да бих нашла смисао живота.
6. Да волим вашу децу, волим децу уопште, највише бих волела да имам своје. Али, када се са вашом изиграм, израдујем им се, када ме надахну, насмеју, одушеве, када ме подсете на то колико је ваш живот леп – одједном морам да одем што даље, да те дивне душе не осете моју тугу својим шестим чулима.
7. Да сам (углавном) свесна свега али да је тешко или немогуће променити своју потребу и ЗАИСТА себе прихватити и волети а знати да се никада неће родити.
8. Да су ваше муке и мукице тренутне, да ће се њихова врста и интензитет мењати до краја вашег живота, јер ћете до тог краја бити родитељи. Али да су те муке и мукице највреднији део живота и највећа награда. А ја ни крива ни дужна никада то нећу доживети.
Dirnula si me jako… Gledaj pozitivno na zivot i zivot ce ti isto i vratiti… ako si sigurna da ne mozes imati svoje, ti prihvati tudje kao svoje… i pruzi mu svu ljubac i paznju sveta, a vidi se po tekstu da toga u tebi ima u izobilju… ? Zelim ti svu srecu sveta… ❤