Da li vam se dešava da dobijate savete o organizaciji sopstvenog vremena? Da vam prijatelji govore da malo ostavite dete kod babe i dede (kao da ne znate da to možete uraditi)? Da vam kažu da izgledate umorno, isprano i da niste više kao nekad?
E, pa kad vam tako nešto kažu, setite se da ljudi koji nemaju decu jednostavno ne razumeju neke stvari.
Evo nekoliko najočiglednijih stvari koje oni ne mogu shvate:
1. Da vam sopstveno dete nedostaje – Koliko vremena zaposlene mame provode sa svojom decom? Za njih je fizički nemoguće posvetiti se detetu osim ako ima kućnu pomoćnicu i ličnog asistenta. Sat-dva i to je to. Nakon 8 i više sati stresa kako čovek da se ne zaželi bića koje jedva čeka da vas zagrli i da vam se nasmeje? (Čupanje i bacanje stvari brzo izbriše ovu sliku, ali svejedno).
2. Da vaših sat vremena nije isto kao sat vremena osobe bez deteta – roditelji imaju poseban vremensko-prostorni kontinuum. Sat vremena jednog roditelja je kao 15 minuta običnog čoveka. Da bi roditelj odsustvovao iz kuće na sat vremena, a naročito mama, nije dovoljno da samo izađe iz kuće. Mora videti kome će ostaviti dete ako tata još radi, šta će to dete jesti, u kojoj je fazi (spavanje, hranjenje…) i to sve ako ima idealne uslove, da ode iz kuće bez plača. Bilo kakvo odsustvo od kuće zahteva planiranje ako hoćete da na miru provedete to vreme.
3. Da rečenica “imamo hrpu obaveza” nije fraza – jer ih jednostavno imate. Ako radite, znate da vam je dan ispunjen i da vam je 24 sata malo. Lepo piše u okačenom tekstu pod rednim brojem 1.
4. Da retko kad spavate celu noć – super što vas prijatelji zovu da izađete i što posle toga misle da ste smor i da ste ostarili od kad imate porodicu. Ko ne veruje neka sebi namesti budilnik sat vremena nakon što je stigao kući iz grada, da ga probudi kad mu je najslađe.
5. Da ste umorni (i to znate) i da vam potvrda umora treba koliko i informacija da ste se udebljali.
6. Da zbog prethodnih pet stavki ne možete biti na vrhuncu raspoloženja poput vaših prijatelja i prijateljica bez dece.
7. Da sada imate potpuno drugačije prioritete i da ste Maslovljevu piramidu verovatno okrenuli naopačke pa vam je dno sada na vrhu.
8. Da vam je vaše dijete omiljena tema jer u njega najviše energije ulažete. Koliko god bili svesni toga i pokušavali poštedeti druge ljude smaranja sopstvenim detetom, svaki roditelj se ozari kad na red dođe priča o deci.
9. Da ste (uglavnom) svesni svega napred pobrojanog ali da je to teško ili nemoguće promeniti dok vam dete malo ne odraste.
10. Da ćete se slatko smejati kad uskoro ili kad god ti vaši prijatelji dobiju sopstvenu decu i počnu prolaziti kroz iste ove stvari 🙂 sa kojima ste vi završili.
Izvor: KaraDara
1. Da će mi sopstveno dete nedostajati do kraja života. Da možete najdobronamernije misliti i verovati da me razumete, ali ne možete razumeti tu prazninu.
2. Da rečenica „imam hrpu obaveza“ nije fraza. Da, iako nemam decu moguće je da imam hrpu obaveza. Moguće je da ih imam i više nego što mora, jer sam svesno „okupirala“ svoj dan da bih što manje osećala prazninu iz prvog stava (kao što lepo piše u okačenom pod rb 1).
3. Da sam nekada bezvoljna, da ne vidim cilj ni svrhu, jer vreme prolazi, ja živim zbog sebe i drugih, ali nemam onaj „najvažniji“ razlog i svrhu. Jeste, tada vam delujem krajnje pesimistično i depresivno, a potvrda toga od vas mi treba koliko i informacija da je takva sudbina i da treba da se nadam i verujem u Boga.
4. Da zbog prethodne tri stavke ne mogu biti na vrhuncu raspoloženja poput mojih prijatelja i prijateljica sa decom.
5. Da sam osmislila potpuno drugačije prioritete i na Maslovljevu piramidu kreativno nadogradila još dve, da bih našla smisao života.
6. Da volim vašu decu, volim decu uopšte, najviše bih volela da imam svoje. Ali, kada se sa vašom izigram, izradujem im se, kada me nadahnu, nasmeju, oduševe, kada me podsete na to koliko je vaš život lep – odjednom moram da odem što dalje, da te divne duše ne osete moju tugu svojim šestim čulima.
7. Da sam (uglavnom) svesna svega ali da je teško ili nemoguće promeniti svoju potrebu i ZAISTA sebe prihvatiti i voleti a znati da se nikada neće roditi.
8. Da su vaše muke i mukice trenutne, da će se njihova vrsta i intenzitet menjati do kraja vašeg života, jer ćete do tog kraja biti roditelji. Ali da su te muke i mukice najvredniji deo života i najveća nagrada. A ja ni kriva ni dužna nikada to neću doživeti.
Dirnula si me jako… Gledaj pozitivno na zivot i zivot ce ti isto i vratiti… ako si sigurna da ne mozes imati svoje, ti prihvati tudje kao svoje… i pruzi mu svu ljubac i paznju sveta, a vidi se po tekstu da toga u tebi ima u izobilju… ? Zelim ti svu srecu sveta… ❤