Ako ste odrasli uz toksičnog roditelja (ili roditelje) velika je šansa da toga zapravo, kroz odrastanje, niste bili potpuno svesni. Mislili ste da je sve normalno, da tako treba, sve dok niste dobili priliku da vidite kako drugi roditelji postupaju prema svojoj deci.
Stvari koje ste mislili da sami nikad ne biste bili sposobni da uradite vašim prijateljima idu prilično jednostavno i lako, a dok poredite njihovo odnos sa roditeljima sa onim koji imate vi, uviđate razlike.
Nisu svi toksični roditelji isti. Dolaze u raznim „oblicima“. Neki su gori od drugih, ali svi su opasni po mentalno zdravlje dece. I ako se sad, kao odrasla osoba, osvrnete na svoje odrastanje i pokušate da shvatite da li je taj period bio toksičan ili nije, možda bi trebalo da razmotrite stvari kojih se ne sećate. Da, dobro ste pročitali.
1. Ne sećate se da ste se kod kuće često osećali prijatno i sigurno.
Dok ste odrastali, uvek ste osećali neku tenziju kad ste kod kuće ili kad treba da krenete kući. Naročito ako bi tu bili i vaši roditelji. Mnogo radije biste kod kuće bili sami ili još bolje, radije uopšte ne biste ni bili kod kuće. Često biste osećali nervozu kad se približavate kući i razmišljali ko će vas tamo dočekati i u kakvom raspoloženju.
2. Ne sećate se da ste mogli da se roditeljima obratite ako imate neki problem
Kad biste se borili sa nekom situacijom ili problemom, ne biste otišli kod roditelja po savet. Izbegavali biste razgovor o tome s njima i to vas je opterećivalo. Iz tog razloga i danas se trudite da svoje emocije držite u sebi i sami se s njima borite.
3. Ne sećate ste da ste ikad imali pravo na svoju privatnost
Kad ste bili mlađi, roditelji bi vam preturali po stvarima, čitali poruke u telefonu ili dnevnik i još štošta. Niste imali pravo da budete individua za sebe.
4. Ne sećate se da su roditelji hteli zaista da vas čuju i saslušaju
Roditelji nikad ne bi zapravo čuli ono što želite da s njima podelite. Nisu čuli ili nisu verovali u ono što im govorite jer su u svojoj glavi već imali priču u koju su odlučili da veruju. I ništa više i ništa manje.
5. Ne sećate ste da ste imali pravo da radite stvari koje vam se dopadaju ili vas ispunjavaju
Tokom odrastanja niste imali mnogo prava izbora oko toga šta želite da radite. Morali ste da radite ono što su roditelji smatrali za najbolje i to je to. Zapravo ste tretirani kao produžetak njih samih, a ne kao posebno i jedinstveno ljudsko biće.
6. Ne sećate se da bi vam se roditelji izvinili kad pogreše
Roditelji umeju da povrede decu i to nije neobično. Ali toksični roditelji razlikuju se po tome što se nikad ne izvinjavaju, čak i ako urade stvarno grozne stvari. Ne misle da su deca vredna izvinjenja niti da ga zaslužuju. Iako ste možda smatrali da bi to bilo fer, uvek ste znali da to „izvini“ nećete čuti.
7. Ne sećate se da ste mogli da budete to što želite
Nikad, kroz odrastanje, niste osećali slobodu da se slobodno izrazite i kažete šta mislite ili osećate. Morali ste da budete često ne ono što jeste, već ono što vaši roditelji žele da budete. Ako bi oni smatrali da treba da nosite neku frizuru ili se oblačite na određeni način, to ste morali da poslušate.
8. Ne sećate se da ste mogli često da dovodite prijatelje
Roditelji bi vas često ostavljali prilično izolovane od društva. Niste često išli kod prijatelja niti su oni dolazili kod vas jer roditelji, uglavnom, nisu bili spremni na taj napor ili promenu u dnevnom ritmu, samo zbog vaše želje da se družite.
9. Ne sećate se da su vam roditelji davali komplimente
Roditelji vam nikad nisu pružali podršku kroz direktne pohvale ili komplimente. Uvek bi vas kritikovali ili čak ponižavali. Što biste se više trudili, oni bi manje primećivali vaša postignuća, a tražili razloge da upute kritike.
10. Ne sećate se da ste imali sve što vam je bilo potrebno
Nikad niste imali osećaj da neko o vama istinski brine i vodi računa o tome da imate sve što vam je potrebno i to ne samo u materijalnom smislu. Ipak, vaši roditelji su se ponašali kao da su njihove potrebe mnogo važnije od vaših.
Ako ste se u nekim od ovih stavki pronašli, možda je trenutak da se vratite u svoje detinjstvo i zalečite one rane koje su ostale u vama, a da ih i niste svesni.