Да ли је ваше дете усамљено или воли да буде само?

октобар 9, 2019

Бојимо се за своју децу, јер су у кући много више него што смо били ми. Психолози препоручују више дружења, а мање времена испред екрана. Са пријатељима се деца развијају на друштвеном и емоционалном плану. Напољу спознају реалан свет.

Али да ће се ствари променити на боље ако их терамо из кућа напоље? Мислим да не.

Хајде да прво разлучимо појмове:

Самоћа је стање када нема људи око вас – сами сте у просторији.

Усамљеност је када сте тужни што немате друштво и када се осећате изоловано.

Да ли можете да се осећате усамљено и када сте у друштву? Да.

Да ли деца треба да проводе више времена напољу? Да, али не по сваку цену.

Ако деца нађу нешто креативно да раде када су сама, она такође цветају као особе. Самоћа може да постане велики извор задовољства.

У западном свету постоји мит дружељубивости. Ако сте друштвени – ви сте страва. Ако сте тихи – досадни сте. Као да морате да имате јак друштвени живот да би други мислили да сте довољно добри. Као да екстровертне особе имају више квалитета од интровертних!

А шта ако дете воли буде само?

“Ако сте усамљени када сте сами, у лошем сте друштву.“ – Жан Пол Сартр

Иако сам имала пуно друштва, као адолесцент сам била усамљена. Желела сам да ме више зову, да стално буде нека журка, да сам приснија са другарицама… Живот је морао да буде реклама за  Кока-колу. А онда сам открила самоћу и усамљеност је нестала.

Многи људи избегавају да остају сами уместо да тако напуне своје батерије. Непријатно им је, превише је тога са чим треба да се суоче и да рашчисте. Да ли је у друштву спас?

Интеракција са вршњацима је једини начин да деца постану зреле личности. Вршњаци у многоме одређују слику коју ће дете имати о себи. Са појавом друштвених медија је постало још важније ко и колико њих те воли.

Ипак, на интернету често из људи исплива најгоре. Коментари и троловање чине тинејџере депресивнијима. Младе девојке објављују своје фотографије у жељи да ојачају своје самопоуздање, а често се осећају усамљеније када провере своје профиле на друштвеним мрежама.

Уместо да омогуће комуникацију, друштвени медији чине антисоцијално понашање нормалним:

„То је уточиште, тинејџери бирају да остану унутра, у својој сигурној зони, на својим телефонима, уместо да изађу и проводе време са људима у директном контакту. Друштвене интеракције када сте млади су веома страшне јер не знате где се уклапате и још увек учите како да радите све ствари, па уместо да неспретно пролазе кроз те ситуације, тинејџери користе своје телефоне како би све то избегли“, за сајт Refinery 29 каже Лола Реј која жели да помогне тинејџеркама када су у питању изолација и социјална анксиозност због коришћења друштвених медија.

Заиста, интернет и друштвени медији чине да млади буду још отуђенији. Међутим, тинејџери су се одувек осећали усамљеним. Немају довољно знања да се носе са животом и својим турбулентним осећањима. Сазревање је вазда било тешко, али се није о томе причало. Док одрастате, желите да вас сви воле. Да сте најлепши, најпаметнији или најјачи како бисте другима доказали колико сте добри.

Морамо да пронађемо баланс између тога да наша деца изађу и нађу пријатеље и тога да уживају у самоћи. Себе упознајете и када сте међу другима и када сте сами. Осама може да вас лечи. Може и да вам помогне вам да се развијате ако нешто стварате или некоме помажете.

А ако вашем детету ипак више треба друштво, постоје и начини да му помогнете.

Foto: Canva

Како да помогнете својој деци да се не осећају усамљено

Ево шта деца могу да ураде да би се осећала боље:

Да волонтирају

Дете које помаже другима се повезује са особама другачијима од себе. Учи да постоје различите судбине и његов поглед на живот се мења. Оно се такође добро се осећа зато што неком помаже и што је том неком потребно. Осећа да има сврху и постаје део нечега већег. Добија животно искуство и јача своје самопоуздање.

Да нађу хоби

Ово је одличан начин да се деци усмери сва пажња на оно што заиста воле. Такође могу и да упознају нове пријатеље ако изаберу неки спорт, плес или уметност.

Да почну да стварају

Кључ је у томе да се конзумира (као нпр. гледање ТВ-а, играње игрица, итд.) већ да деца нешто створе сама.

У свом интервјуу за Харвардски гласник професор Елен Винер говори колико је важна уметност:

“Разне врсте уметности су начин да протумачимо и разумемо себе и друге […] и подједнако су важне као и природне науке.“

Стварање уметности нам помаже да се боље носимо са стресом. Чак и када неко није талентован, његова анксиозност и депресија ће се смањити док нешто креира.

Да читају

Када сам као тинејџерка пронашла „Пет пријатеља“ Инид Блајтон, није ми више било толико досадно што је парк лети празан. Читање вас опушта кад сте напети. Тако научите нове ствари, а ваша креативност се повећава.

Причајте са децом

Шта желиш да будеш кад завршиш школу?

Деца се лако изгубе између контролних и вршњачких проблема. Ако размишљају о томе шта могу да постану, добијају нешто чему ће да стреме.

Ту сам за тебе. Увек

Помозите им да постану отпорнији: нека знају да је живот и добар и лош. Радујте се успесима, разговарајте о поразима.

Објасните им да су њихова лоша осећања у реду и да их имају сви. Она дођу и прођу. Будите им подршка када се суочавају са страховима. Помозите им да разумеју како се други људи осећају.

Емпатија ће им помоћу да имају дубље односе са другима.

Добар си баш такав какав си

Ако дете стално тражи друштво и веома је привржено пријатељима, вероватно је несигурно.
Треба да зна да не мора да се понаша као најпопуларније дете. Оно није најбоље, оно је само најразиграније, највише такмичарски настројено или најгласније.

Не примај то к срцу

На пример, није важно ако га избаце из игре. Разговарајте о ситуацији, али нека ваше дете не помисли да је тај догађај претерано важан.

Можете да кажете: „То је безобразно. Али не брини, девојчица која те је избацила не зна да се игра са свима.“

Ако дете догађај прими к срцу, помислиће да је оно криво. Или ће бити огорчено на друго дете, а огорченост нам одузима моћ.

Када теби нису потребни људи, они дођу до тебе

Ово може да делује као савет који не желите да кажете неком ко треба да проводи више времена са пријатељима. Ипак, ако је дете осетљиво и треба му пуно пажње, њему ће такође бити потребно и квалитетно време проведено у самоћи да би пронашло себе или се опустило.

Утешите га тако што ћете му рећи: “Ако си довољно дружељубив, пријатељи ће те тражити.“

Много аутсајдера је успело у животу, а многе популарне девојке нису

Веома често твоји вршњаци не могу да виде колико си сјајан. Све ове људе су задиркивали или малтретирали у школи: Ед Ширан, Шарлиз Терон, Лејди Гага, Џесика Алба, Џенифер Гарнер, Џастин Тимберлејк и Еминем. Иако су се њихови школски другови према њима понашали лоше, постали су успешни и испуњени.

Квалитет испред квантитета

Боље је да имаш неколико пријатеља него да будеш другар са свима. Популарност те не чини срећним, већ пар добрих другова.

Увек ћеш наћи хејтера на интернету

Друштвени медији су фино место за показивање непријатељства. Сви су агресивнији на интернету, па реците свом детету:

„То шта је тај клинац рекао о теби није тачно. Он те тако види, јер гледа кроз своја осећања. Хтео је да увреди некога како би се сам осећао боље.”

Многи одрасли проведу године бежећи од усамљености у дружење.

„Усамљеност је сиромаштво душе; самоћа је богатство душе.“ – Меј Сартон, америчка песникиња

Вршњачка група је незаменљива у развоју сваког детета. Без обзира на то, ако су осетљиви или имају специфична интересовања, некој деци је потребно више времена насамо. Осама лечи и помаже вам да побољшате себе. Уместо да их гурате напоље по сваку цену, помозите деци да уживају у тим тренуцима. Боље је да проводите време сами на смислен начин него да будете са непријатељски настројеним вршњацима или да настављате површне односе.

Мариа Милојковић – мама, преводилац и аутор дечије књиге „Један обичан кос“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама