Jedna od prvih stvari koju uradim kad počne nova školska godina obično je postavljanje papirića s imenima na mesta gde će sedeti novi đaci. Trudim se da razmišljam o svakom detetu pojedinačno i o načinu na koji ću ja, svojim radom, u narednoj godini uticati na njegov život. Početak školske godine je period kada sam najviše uzbuđena. Dok s nestrpljenjem i radošću iščekujem da upoznam svoje nove đake, istovremeno sam nervozna i skoro uplašena kad pomislim na prvi roditeljski sastanak i upoznavanje s roditeljima. I nisam ja jedina koja se tako oseća. Mnoge moje kolege se slažu da najlepši deo učiteljskog posla čini rad s decom, a najteži deo – komunikacija s roditeljima.
Molim vas, nemojte me samo pogrešno shvatiti. Većina roditelja su zapravo dobri ljudi i dobri roditelji. Ali, kad u razredu imate 25 dece i 50 roditelja, pa to sve puta nekoliko generacija koje sam ispratila, naravno da se nađe i nekoliko onih zbog kojih već 1. septembra počinjete da sanjate raspust. Dozvolite mi da vam predstavim 10 tipova takvih roditelja, koji učiteljima umeju da zagorčaju posao.
1. Roditelji „posebnog” deteta
Jeste vaše dete posebno, tu nema spora. Ali, svako dete u mom razredu je posebno. I ne, nijedno nije dovoljno posebno da bi moglo da bira s kim će da sedi, da li će dolaziti na vreme u školu, da li će biti mirno na času, da li će biti pristojno prema drugarima i poštovati mene kao učiteljicu. Razumem ja vas jer, i ja sam roditelj. Moja deca su ceo moj svet, ali ne očekujem da se u školi sve vrti oko njih. Roditelji koji to očekuju, često su oni koji nikad ne veruju učitelju kada im kaže da je njihovo dete uradilo nešto loše. Za njih je to prosto nemoguće.
2. Roditelji kojima treba čarobni štapić
Svaki roditelj želi da njegovo dete bude odličan i primeran đak, da stalno napreduje i ističe se. Većina je svesna da to ne može doći samo od sebe i da učitelj i dete to ne mogu postići bez njegove pomoći. Međutim, ima i onih koji žele uspešno dete, ali da ne moraju da znaju šta je imalo za domaći, da ne moraju uveče pred spavanje zajedno da čitaju, nego da taj uspeh nekako padne s neba, ako može. Takvi roditelji krive učitelja za svaki neuspeh.
3. Roditelji koji ne komuniciraju
Običan radni dan u školi. Poslednji čas se završava, puštam decu kući i spremam se da ocenim kontrolne i pripremim nastavu za sutra, kad, odjednom, direktor me poziva kod sebe u kancelariju. Predala sam sve izveštaje, sve završila, šta je sad bilo? Idem ka kancelariji, razmišljam i shvatim. Sigurno je neko od roditelja ko ima običaj da, za svaki problem ili pitanje, ide pravo kod direktora umesto da se obrati meni. I naravno, čeka me priča o roditelju koji ima problem s nečim što se dogodilo u učionici i ne obraća se meni povodom toga, već ide pravo kod mog „šefa”. Nije problem u tome što ja sad moram kod direktora da objašnjavam šta se dogodilo, već je problem što roditelj izbegava komunikaciju sa mnom, osobom koja mu jedina može date ispravne informacije o njegovom detetu.
4. Dokoni roditelji
Prepoznaćete ih po tome što dolaze po decu u školu i onda kad odrastu, i to pola sata pre završetka časa i dovode ih ranije sedeći u hodniku sve dok ne počne čas. Ali, kad je vreme za roditeljski ili kad postoji problem – nigde ih nema.
5. Roditelji „duhovi”
Ovaj roditelj postoji u mojoj evidenciji, ali nikad ga niko nije video. Nikad se nije pojavio u školi da se raspita za svoje dete. Ja potpuno razumem da mnogi roditelji moraju da rade od jutra do sutra i da jednostavno ne stižu, ali, kad ne postoji ni volja ni trud, onda je to ozbiljan problem – naročito za dete, kojem se šalje poruka da njegova škola nije važna, čim se mama i tata ne interesuju.
6. Roditelji koji sebi mnogo dopuštaju
Ako mi stigne poruka u 11 sati uveče, mogu da pretpostavim ko je – roditelj koji misli da je učiteljica dostupna 24/7 i ima pitanje vezano za domaći zadatak koji treba doneti sutra. Ako proverim mejl tokom pauze za ručak, sigurno će me sačekati neka poruka od ovog roditelja. Ako sam krenula u zbornicu da nešto uzmem, velike su šanse da ga sretnem usput jer je nešto hteo da me pita. Roditelji često ne shvataju da, baš kao ni oni, ni ja ne volim da me uznemiravaju kad izađem sa svojom decom na igralište posle radnog dana.
7. Razvedeni roditelji takmičari
Dinamični duo iz pakla. Važnije od toga kako dete napreduje im je kako u mojim očima ispadnu dobri i brižni, a da ocrne onog drugog roditelja. Uvek su na suprotnim stranama, ne shvatajući da u tom utrkivanju najviše trpi – dete. Naravno da nisu svi razvedeni roditelji ovakvi.
8. Roditelj – šef
On već zna kako stvari treba da funkcionišu u mom razredu, gde grešim, ko s kim treba da sedi, gde treba da idemo na ekskurziju i kakav treba da bude raspored časova. To je roditelj koji želi da meni bude jasno da je moje mesto u hijerarhiji daleko ispod njegovog i da treba da mu polažem račune i podnosim izveštaje baš kao direktoru. Takav roditelj me ne vidi kao saradnika koji će pomoći da njegovo dete odabere pravi put, već kao svog zaposlenog. A rečenica: „Vi dobijate platu od poreza koji ja plaćam” je uvek na vrh jezika.
9. Učiteljomrzac
Ne znam kakvu traumu nosi ovaj roditelj, ali imam utisak da me je zamrzeo i pre nego što me je upoznao. On misli da se ja bavim ovim poslom samo zbog tog famoznog raspusta od tri meseca i zato što je to najlakši posao na svetu. Ili, još gore, umislio je da imam nešto baš protiv njegovog deteta i da sve svoje vreme i energiju ulažem da napakostim njegovom detetu. Koji god bio razlog, ovog roditelja je teško razuveriti i motivisati da sarađuje
10. Drama-roditelj
Da li se dete saplelo u dvorištu i ogrebalo koleno ili se poseklo na papir ili mu je drugar oteo olovku iz ruke – nije važno. Dok svi roditelji ne čuju za incident i dok sve to ne stigne do školskog odbora, ovaj roditelj se neće smiriti.
Tipovi roditelja koje sam navela čine 10, možda 20 procenata od ukupnog broja i zaista su u manjini. Zato, i zbog dece koja me uvek iznova inspirišu, ja obožavam ovaj posao i svesna sam da je sve što sam gore nabrojala samo onaj ružniji deo koji mora postojati u svakom poslu.
A.C.
zelenaucionica.com