Како само слатко изгледају дечица кад с ранцем на леђима (који је од њих већи и тежи), крену у школу, све весели и разиграни чекајући другара из улаза који је у истој смени, да иду заједно. Родитељи их испраћају у брзини, јурећи да се и сами спреме за посао на који већ касне. Шеф је превртао очима прошлих неколико пута кад сте каснили и треће кашњење овог месеца неће проћи без разговора.
У тој брзини и јурњави да се све стигне, родитељи превише очекују од своје деце и на њих се ослањају више него што би требало.
Драги родитељи, није довољно да питате своје дете да ли је урадило домаћи задатак и спаковало књиге, нарочито ако се ради о ђаку првог или другог разреда. Ево ствари које МОРАТЕ урадити пре него што пошаљете дете у школу – најбоље сваке вечери, да ујутру не би настала фрка:
1. Проверите све свеске и радне листове, како бисте знали шта се све данас радило у школи – овако ћете показати детету да је за вас оно што се дешава у школи важно. А ако је важно за вас – биће и за њега.
2. Прођите кратко, заједно градиво из тог дана (неће вам за ово требати више од 20 минута, а нема корисније и боље проведеног времена с дететом), да бисте видели да ли је дете пажљиво на часовима и да ли усваја оно што учитељица предаје.
3. Питајте дете шта је домаћи задатак и пустите га да смо уради. Будите у близини за случај да му затребате. Ово је увек незгодан део родитељства јер, никад нисте сигурни да ли вас дете зове у помоћ јер заиста не зна да уради задатак или му је једноставно лакше да му мама мало помогне. Морате добро упознати своје дете да бисте препознали ситуације када покушава да „искривинари“. Овде правила нема, што не значи да треба само да се повучете и оставите дете да само ради, изузев у случају да то жели и да му иде од руке. Ви сте онда срећан родитељ.
4. НИКАД не пуштајте дете у школу а да претходно нисте проверили све домаће задатке – тачност и уредност.
5. Увек проверите распоред часова и заједно спакујте књиге и свеске за сутра. Дете ће, уз вашу помоћ, брзо научити и само то да ради.
6. Дете можда неће умети или се неће сетити да вам каже да је свеска при крају. Морате о томе водити рачуна.
7. Проверите да ли је сав прибор спакован, оловке и бојице наоштрене.
8. Најважније – кад ваше дете жели да вам каже нешто, везано за школу, другаре, учитељицу – СЛУШАЈТЕ. Не кажемо да дете треба да има слободу да вас прекида у разговору са одраслима и да треба да истрчавате испод туша јер се сетило да вам нешто каже, али, ако нигде не гори, увек саслушајте своје дете. Можда је то што има да каже веома важно, а ако пропустите прилику да га чујете, нова се можда неће указати, а дете ће имати утисак да његови доживљаји и осећања нису важни.
9. Ово нема директне везе са свакодневним одласком у школу, али, читајте свом детету сваког дана по 20 минута, најмање. Овде прочитајте зашто.
10. Није довољно да сваког дана свом детету говорите да је школа важна и да треба да учи. Морате у све бити интензивно укључени и школовање свог детета схватати озбиљно као и свој посао. То је и ваш задатак. Учитељ без ваше помоћи не може много да уради, ма колико ваше дете било талентовано и интелигентно. Кад крене у школу, ваше дете је већ напунило 6 или 7 година, стекло неке навике и научило од вас (тачније, из вашег примера) шта је у животу важно а шта није. Не очекујете да је довољно да га спакујете и пошаљете у клупу и да учитељица то промени. Ни ви, ни родитељи осталих тридесеторо деце. Навике које се стекну код куће, ствари које родитељи поставе као приоритет, биће важне и деци. Реченица: „Учиш за себе, не за мене.” је апсолутно забрањена. Дете од 7 година и не зна шта то значи, а ви тиме само скидате одговорност са себе.
Дакле, најважнија порука свим родитељима: Дете не иде у школу да би стекло радне навике, да би се „дотерало у ред“ и научило да учи. Све то ви морате урадити код куће, а учитељ ће онда с лакоћом из вашег детета извући пун потенцијал и помоћи му да открије себе и пронађе прави пут. Ако оставите школи да се бави дететовим васпитањем, за образовање неће остати времена.