Поремећај пажње и хиперактивност (Attention deficit / hyperactivity disorder – ADHD) најчешће се дијагностикује у детињству, пре 12. године. Симптоми ADHD укључују непажњу (немогућност задржавања фокуса), хиперактивност (вишак покрета који се не уклапају у конкретне околности) и импулсивност (исхитрена дела која се догађају у тренутку без размишљања). ADHD може озбиљно да утиче на школски, породични и социјални живот детета. Овај поремећај учесталији је код дечака, него код девојчица и то више од три пута. У учионици се региструју честа кршења правила и непоштовање упутстава од стране ових ученика, уз неретке сукобе са вршњацима и наставницима.
Шта се уочава код деце?
Код ове деце уочава се:
– занемаривање детаља (превид, или пропуст) и прављење честих грешака због неопрезности при школском раду и другим активностима;
– потешкоћа у фокусирању и одржавању пажње током наставе, дужег читања, или разговора;
– честа „одсутност” при разговору, чак и ван присуства дистрактора (ометача пажње);
– често губљење ствари, поготово оних које су повезане са школским радом (књиге, оловке, опрема за физичко, таблет, прибор за ликовно и техничко…);
– често мешкољење при седењу у клупи;
– често напуштање свог места у школској клупи у моментима када се очекује да је седење обавезно;
– често трчање, или пењање у ситуацијама када то није примерено;
– често претерано запиткивање;
– при разговору, често „избрбљавање” речи које нису примерене ситуацији и то без обзира на последице;
– тешкоће при чекању свог реда;
– прекидање и упадање у реч другима.
Има ли решења?
Симптоми овог поремећаја могу бити знатно ублажени када је детету или ученику пружена адекватна подршка, као и при бављењу нечим посебно занимљивим и лично важним. Систем награђивања и похваљивања треба обавезно да постоји када дете промени понашање у договореном правцу.
Треба идентификовати проблеме у понашању детета: када се дешавају, шта их изазива и на који начин се ти проблеми рефлектују на однос са родитељима, вршњацима и васпитачима или учитељима. То је полазна основа на којој се базира даљи третман. Зато је сваки третман индивидуалан. Током спровођења третмана дете учи како да посматра и контролоше своје понашање.
Треба неговати добру слику о детету, при чему ће фокус бити на његовим јаким странама (свако дете има своје јаке стране!).
Веома је важно да се дете храни здраво, да довољно спава, да буде подржано при бављењу одговарајућим спортом, да има ограничено време при коришћењу мобилног телефона, таблета и рачунара и да се форсира рутина која ће му помоћи да боље организује активности у току дана.
Аутор текста: Проф. др Александра Ђурић-Здравковић, део тима ABC dete, центра за дефектолошку подршку развоју и учењу.
Центар ABC dete уз помоћ вишегодишњег искуства оснивача и сарадника, као и применом разноврсних метода пружа свеобухватни приступ у третману развојних сметњи.