Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (Attention deficit / hyperactivity disorder – ADHD) najčešće se dijagnostikuje u detinjstvu, pre 12. godine. Simptomi ADHD uključuju nepažnju (nemogućnost zadržavanja fokusa), hiperaktivnost (višak pokreta koji se ne uklapaju u konkretne okolnosti) i impulsivnost (ishitrena dela koja se događaju u trenutku bez razmišljanja). ADHD može ozbiljno da utiče na školski, porodični i socijalni život deteta. Ovaj poremećaj učestaliji je kod dečaka, nego kod devojčica i to više od tri puta. U učionici se registruju česta kršenja pravila i nepoštovanje uputstava od strane ovih učenika, uz neretke sukobe sa vršnjacima i nastavnicima.
Šta se uočava kod dece?
Kod ove dece uočava se:
– zanemarivanje detalja (previd, ili propust) i pravljenje čestih grešaka zbog neopreznosti pri školskom radu i drugim aktivnostima;
– poteškoća u fokusiranju i održavanju pažnje tokom nastave, dužeg čitanja, ili razgovora;
– česta „odsutnost” pri razgovoru, čak i van prisustva distraktora (ometača pažnje);
– često gubljenje stvari, pogotovo onih koje su povezane sa školskim radom (knjige, olovke, oprema za fizičko, tablet, pribor za likovno i tehničko…);
– često meškoljenje pri sedenju u klupi;
– često napuštanje svog mesta u školskoj klupi u momentima kada se očekuje da je sedenje obavezno;
– često trčanje, ili penjanje u situacijama kada to nije primereno;
– često preterano zapitkivanje;
– pri razgovoru, često „izbrbljavanje” reči koje nisu primerene situaciji i to bez obzira na posledice;
– teškoće pri čekanju svog reda;
– prekidanje i upadanje u reč drugima.
Ima li rešenja?
Simptomi ovog poremećaja mogu biti znatno ublaženi kada je detetu ili učeniku pružena adekvatna podrška, kao i pri bavljenju nečim posebno zanimljivim i lično važnim. Sistem nagrađivanja i pohvaljivanja treba obavezno da postoji kada dete promeni ponašanje u dogovorenom pravcu.
Treba identifikovati probleme u ponašanju deteta: kada se dešavaju, šta ih izaziva i na koji način se ti problemi reflektuju na odnos sa roditeljima, vršnjacima i vaspitačima ili učiteljima. To je polazna osnova na kojoj se bazira dalji tretman. Zato je svaki tretman individualan. Tokom sprovođenja tretmana dete uči kako da posmatra i kontrološe svoje ponašanje.
Treba negovati dobru sliku o detetu, pri čemu će fokus biti na njegovim jakim stranama (svako dete ima svoje jake strane!).
Veoma je važno da se dete hrani zdravo, da dovoljno spava, da bude podržano pri bavljenju odgovarajućim sportom, da ima ograničeno vreme pri korišćenju mobilnog telefona, tableta i računara i da se forsira rutina koja će mu pomoći da bolje organizuje aktivnosti u toku dana.
Autor teksta: Prof. dr Aleksandra Đurić-Zdravković, deo tima ABC dete, centra za defektološku podršku razvoju i učenju.
Centar ABC dete uz pomoć višegodišnjeg iskustva osnivača i saradnika, kao i primenom raznovrsnih metoda pruža sveobuhvatni pristup u tretmanu razvojnih smetnji.