15 лекција које сам научила о дојењу
Овај текст је намењен теби која желиш да успеш у дојењу. И теби која ниси у томе успела са првим дететом, а желиш да поново пробаш са другим/трећим дететом. Али, и теби која си одлучила да не желиш да дојиш. Пружи шансу редовима који следе, можда ти промене мишљење. И ако се то не деси, биће ок. Ти због тога ниси лоша мајка. Јер дојење није једино мерило квалитета родитељства.
Приметила сам да се кампање дојења у великој мери ослањају на мотивисање мајки да доје, па их бомбардују разлозима зашто је то добро, и за мајку и за бебу. И ја сам пре неког времена написала текст у сличном духу. Али, такође сам приметила да поводом таквог приступа код мајки које нису успеле у дојењу само расту гард и непријатне емоције, јер им опет фали оно због чега најчешће и нису успеле – прави и конкретан савет. Зато бих и ја да будем део тих потпуних кампања за успешно дојење, и у наредним редовима да опишем лекције које сам ја научила о дојењу, и које су мени помогле да изађем на прави пут, те да још увек изузетно уживам у том јединственом искуству. Надам се да ће некоме бити од користи, јер ни мој почетак овог путовања није био нимало лак.
1. Да ли ти заиста желиш да дојиш? Некима дојење иде лагано од самог почетка, али постоји велики број мајки које ишчекују дани/недеље неспавања, пуни изазова, тако да ће им бити потребна велика снага и стрпљење да са свим тим изађу на крај. Мислим да у томе могу опстати само оне које заиста желе да изгурају целу причу (наравно, уз адекватну подршку и савете, који су такође многим мајкама фалили). По мени си већа царица ако признаш да нећеш да “се бакћеш” са дојењем, него ако као нешто покушаваш, а у ствари једва чекаш да пређете на флашицу. А све због притиска околине. Мани околину, већ још једном добро размисли да ли и зашто желиш да одустанеш до дојења?
2. Припреми се за дојење и пре порођаја. Ако си одлучила да желиш да дојиш, значиће ти припреме и пре самог порођаја. Ја сам имала кућни час од стране саветнице за дојење, а посетила сам и бесплатну радионицу о дојењу. Такође, користан ми је био филмић који је удружење Рода снимило о успешном дојењу – Млечна стаза, пут до успешног дојења. Тако ћеш знати како треба да изгледа правилан хват бебе, твој положај, о измузавању и сл. Па и ако сестре у породилишту то не знају, или немају времена да ти објасне, ти ћеш бити спремна.
3. Први дани су изузетно важни. И због подстицања продукције млека, и због правилног хвата бебе. У породилишту је то често својеврсан изазов, јер или ти одводе бебу да се ти одмориш, или им је цимање да ти је доводе ако лежиш нпр. после царског реза. Но, ако инсистираш да ти доводе бебу на редовне подоје, изненадићеш се када у ствари пристану. Ја сам 24х била на леђима, на катетеру, и без питања су само кренули да ми одводе бебу. Да их нисам замолила да ми је редовно доносе на подоје, они то не би ни урадили. Приметила сам такође да практикују да те тих пар ноћи оставе да се наспаваш, а бебу они хране АД-ом. Ја свакако нисам могла да спавам, али сам и знала да је то шаржер многих проблема са дојењем када дођем кући, па сам инсистирала да ми бебу оставе у соби. И редовно сам је дојила. Било би идеално да бебу одмах по рођењу ставе на мајчине груди, јер је први сат најважнији од свих. Но, све се то некако може надоместити и после 2 сата када код нас у породилиштима доносе бебу код мајке.
4. Дојење не би требало да боли. Чим боли, значи да нешто није у реду. Или имаш рагаду, или беба није добро ухватила сику, или ти ниси у добром положају. Постоји пуно сајтова и форума који детаљно објашњавају правилан положај мајке при дојењу и правилно постављање бебе на дојку, и о томе би се ваљало распитати још пре порођаја. Такође, ако имаш рагаде, беба и даље може сисати. У том случају ћеш једно време морати трпети бол. Мени су се рагаде јавиле пар пута, и већ после једног дана су престајале. Минимално сам их мазала ланолином, а највише сопственим млеком. Оно је закон за све тог типа! И пуно сам луфтирала сике на ваздуху.
5. Припреми се на дане неспавања. И не жури са избацивањем ноћних подоја. Ниво хормона који подстичу производњу млека је највећи ноћу и у раним јутарњим сатима, па је дојење тада у ствари најважније. Брзо ће проћи ти дани, понуда и потражња млека ће ти се успоставити, па ћеш имати времена да се наспаваш. Наравно, ако си добила дете које је “добар спавач” само по себи. У почетку је пожељно да навијаш аларм и да дете пустиш да спава највише 3-4х. И због саме бебе и млека које је најкалоричније ноћу, а и због претходно објашњене продукције млека. Такође, ако остављаш себе да у почетку спаваш по целу ноћ, велика је шанса да ћеш си створити маститис. А то су тек посебни проблеми.
6. Немој уоброчавати бебу. Мени је генерално логично да беби дајем да једе када она хоће, а не када ја мислим да би требало. Но, на страну то. Овај савет је посебно важан ако си мајка којој млеко не цури на све стране од првог дана, и ако оно тек треба да надође у већој количини. Ниједна пумпица ти неће извући млеко као беба. И зато је јако важно да је првих дана стално стављаш на сику. Кад год то пожели. А у почетку ће то желети стално. Много чешће него на 3х које већина патронаже препоручује. Касније ће се већ беба сама уоброчити, али сада ти је потребна њена помоћ да се што више покрене та производња млека.
7. Немој се пуно оптерећивати мерењем бебе. Грамажа бебе није право мерило твоје количине млека. Наравно, повремено треба код др пратити напредовање, али притом водити рачуна и да је око 500г сасвим довољан месечни напредак дојене бебе у месец дана. Некад чак и мало мање. Иако ће много лекари у том случају потенцирати увођење АД млека уз савет да “немаш довољно млека”, немој их одмах послушати. Велики број њих се служи мерама које су у ствари рађене на бебама на АД млеку, а оне су обично и крупније од дојених. Ако твоја беба изгледа здраво и задовољно онда је вероватно све у реду. А битно мерило свега тога је број мокрих пелена (око 5-6 у једном дану). Усредсреди се на њих и своју бебу, пре него на стално мерење. Чак и кака није мерило, јер дојене бебе знају и по неколико дана да не каке. Мени је посебан стрес било мерење пре и после подоја, што је била потпуна бесмислица јер ни мајка не производи исту количину млека у различитим добима дана, као што ни беба не поједе увек исто.
Још једна бесмислица је претпоставка о количини мајчиног млека у односу на количину коју је успела да исцеди. Пробај само да се исцедиш ноћу/рано ујутру и после подне. Видећеш да ни тада нећеш добити исту количину. Па како онда одредити у ком добу дана је право мерило стварне количине млека код мајке?!
8. “Ја имам довољно млека за своју бебу!”. Мантра коју треба себи понављати стално. Само 1-2% жена заиста има проблем са продукцијом млека. А колико њих остане у уверењу да су биле у том малом проценту? Ако си стално под стресом “да ли је сада гладна? да ли да јој сад дам и флашицу?“, велика је шанса да се на неки тренутак доток млека помало и блокира. Напоменућу – блокира отпуштање млека, а не његова производња. Јер, адреналин од стреса може утицати искључиво на отпуштање, а не на производњу млека. А да не причам о преношењу мајчиног стреса на бебу, и о даљем утицају и на њу и на успешност сисања. Ја сам себи понављала и “нећу бити једна од 50% жена које након првог месеца одустану“. Чак сам то хтела и да напишем на папириће и да полепим изнад кревета и по кревецу, али смо убрзо успели у дојењу, па није било потребе.
9. Консултуј се искључиво са женама које су успеле у дојењу. Разумем да значи да са осталим мајкама које нису успеле у дојењу поделиш све о притисцима на које си наишла, на проблеме и сл., али пуно више ти може помоћи мајка која је кроз исто то прошла, али и успела све да превазиђе. Таква мајка ће знати и неки конкретан савет да ти да, поред тешења и оног “разумем те” или “грозно је”. Мени су пуно помогле ФБ групе као и приватни контакти са женама које су или стручне за лактацију, или које су успешно савладале дојење. Иако неке од њих ни лично нисам упознала, биле су веома предусретљиве. Свака жена која успе у дојењу има потребу да своје искуство подели са другим мајкама, да о томе прича и тако можда и помогне другима.
10. Никако, али никако, не убацуј АД дохрану. То је још један чест савет наше патронаже, код оних мајки којима млеко тек надолази. Он иде уз оно “храни га искључиво на 3х”. И онда чекаш и чекаш да ти се количина млека повећа, а као да га има све мање. Јер му у ствари ниси правилно помагала да више надолази. А беба се са друге стране навлачи на флашицу, јер је ту потребно само да забаци главу и да гута млеко које цури, а код маме мора да се помучи и да вуче. Па да чека рефлекс отпуштања млека. И онда дође дан када одлучи да више уопште ни не жели да се дружи са сиком.
11. Рефлекс отпуштања млека. Имаш довољно млека и оно је ту, само немој очекивати да оно нон стоп тече у једнаким млазевима, као на флашици. Нека мајка има прејак рефлекс отпуштања, па беба може и да се загрцне или халапљиво да једе, а нека мама може имати преслаб рефлекс, па и она и беба морају мало сачекати да се то млеко отпусти. Беба ће се унервозити у том случају. Гладна је и хтела би одмах да гута. Зато је важно да мајка зна о чему се ради и да не паничи. Топли туш пре подоја је мени ту помагао, као и сталне ручне компресије дојки док беба сиса.
12. Сика није ту само за храну, већ и за утеху и љубав. Мој син не воли ни дуду, ни флашицу. Сам је тако одлучио. Признајем да бих нпр. ноћу понекад и пожелела да му ставим дуду у уста уместо сике, јер је лакше. Али, та дуда никад не би могла да ми замени осећај спокоја и поноса који имам када видим како се у секунди умири када га прикачим на своју сику. Па ме захвално погледа и у моменту престане да плаче. И после пар секунди се скине са ње, јер му је било довољно. А дуду би сигурно наставио да држи у устима још дуго, дуго. Уколико сика служи и за утеху и љубав беби, много је већа шанса да дојење дуже траје. Ако си ти ипак одлучила да му твоја сика служи искључиво за храњење и ништа друго, и то је ок. Та храна је свакако незаменљива и ти чиниш супер ствар за своју бебу.
13. Ти и беба сте тим. Успех у дојењу зависи од вас обоје. Но, пошто беба пуно тога не разуме, важно ће бити да је у много чему ти усмериш на прави пут. Поред важности информисаности и обраћања правим изворима, важно је и да се опустиш и ослушкујеш своју бебу. Сећам се да сам тих првих дана била толико слуђена, у страху да ли имам довољно млека, да ли је син гладан, да сам се на неки начин и удаљила од њега и нисам довољно пратила оно што има да ми каже. У моменту када сам почела да ослушкујем његове потребе и знаке које ми даје, успела сам у дојењу!
14. Не гледај на сат. Ако си одлучила да бебу дојиш на захтев, сат ти не треба. Само ће ти стварати додатно оптерећење и конфузију. И удаљаваће те од бебе, у смислу да ћеш отежано учити који су његови сигнали глади, када је сит, колико му је довољно да поједе.
15. Врло брзо ће доћи дан када ћеш заиста уживати у дојењу. И када ћеш бити захвална јер не мораш да се бакћеш са флашицама, грејањем, стерилисањем. Врло брзо више нећеш размишљати о рагадама, маститису, измузавању, прању дојки, грејању, погледавању на сат. Беби ће бити довољно само да извадиш сику, и после пар минута она ће већ завршити. Ти ћеш спустити мајицу, и наставити са оним што си радила. Срећна јер си схватила да си опет уживала, и да ти није било тешко, и да ниси помишљала оно “јаој, кад ће да заврши?”, јер те можда боли, јер имаш осећај да је нон стоп на сики. Зато што су хормони учинили своје. Па си напокон доживела и схватила оно о чему се у кампањама о дојењу прича. Срећна и поносна на себе и бебу, јер сте успели!
Извор: creactive.rs