15 lekcija koje sam naučila o dojenju
Ovaj tekst je namenjen tebi koja želiš da uspeš u dojenju. I tebi koja nisi u tome uspela sa prvim detetom, a želiš da ponovo probaš sa drugim/trećim detetom. Ali, i tebi koja si odlučila da ne želiš da dojiš. Pruži šansu redovima koji slede, možda ti promene mišljenje. I ako se to ne desi, biće ok. Ti zbog toga nisi loša majka. Jer dojenje nije jedino merilo kvaliteta roditeljstva.
Primetila sam da se kampanje dojenja u velikoj meri oslanjaju na motivisanje majki da doje, pa ih bombarduju razlozima zašto je to dobro, i za majku i za bebu. I ja sam pre nekog vremena napisala tekst u sličnom duhu. Ali, takođe sam primetila da povodom takvog pristupa kod majki koje nisu uspele u dojenju samo rastu gard i neprijatne emocije, jer im opet fali ono zbog čega najčešće i nisu uspele – pravi i konkretan savet. Zato bih i ja da budem deo tih potpunih kampanja za uspešno dojenje, i u narednim redovima da opišem lekcije koje sam ja naučila o dojenju, i koje su meni pomogle da izađem na pravi put, te da još uvek izuzetno uživam u tom jedinstvenom iskustvu. Nadam se da će nekome biti od koristi, jer ni moj početak ovog putovanja nije bio nimalo lak.
1. Da li ti zaista želiš da dojiš? Nekima dojenje ide lagano od samog početka, ali postoji veliki broj majki koje iščekuju dani/nedelje nespavanja, puni izazova, tako da će im biti potrebna velika snaga i strpljenje da sa svim tim izađu na kraj. Mislim da u tome mogu opstati samo one koje zaista žele da izguraju celu priču (naravno, uz adekvatnu podršku i savete, koji su takođe mnogim majkama falili). Po meni si veća carica ako priznaš da nećeš da “se bakćeš” sa dojenjem, nego ako kao nešto pokušavaš, a u stvari jedva čekaš da pređete na flašicu. A sve zbog pritiska okoline. Mani okolinu, već još jednom dobro razmisli da li i zašto želiš da odustaneš do dojenja?
2. Pripremi se za dojenje i pre porođaja. Ako si odlučila da želiš da dojiš, značiće ti pripreme i pre samog porođaja. Ja sam imala kućni čas od strane savetnice za dojenje, a posetila sam i besplatnu radionicu o dojenju. Takođe, koristan mi je bio filmić koji je udruženje Roda snimilo o uspešnom dojenju – Mlečna staza, put do uspešnog dojenja. Tako ćeš znati kako treba da izgleda pravilan hvat bebe, tvoj položaj, o izmuzavanju i sl. Pa i ako sestre u porodilištu to ne znaju, ili nemaju vremena da ti objasne, ti ćeš biti spremna.
3. Prvi dani su izuzetno važni. I zbog podsticanja produkcije mleka, i zbog pravilnog hvata bebe. U porodilištu je to često svojevrsan izazov, jer ili ti odvode bebu da se ti odmoriš, ili im je cimanje da ti je dovode ako ležiš npr. posle carskog reza. No, ako insistiraš da ti dovode bebu na redovne podoje, iznenadićeš se kada u stvari pristanu. Ja sam 24h bila na leđima, na kateteru, i bez pitanja su samo krenuli da mi odvode bebu. Da ih nisam zamolila da mi je redovno donose na podoje, oni to ne bi ni uradili. Primetila sam takođe da praktikuju da te tih par noći ostave da se naspavaš, a bebu oni hrane AD-om. Ja svakako nisam mogla da spavam, ali sam i znala da je to šaržer mnogih problema sa dojenjem kada dođem kući, pa sam insistirala da mi bebu ostave u sobi. I redovno sam je dojila. Bilo bi idealno da bebu odmah po rođenju stave na majčine grudi, jer je prvi sat najvažniji od svih. No, sve se to nekako može nadomestiti i posle 2 sata kada kod nas u porodilištima donose bebu kod majke.
4. Dojenje ne bi trebalo da boli. Čim boli, znači da nešto nije u redu. Ili imaš ragadu, ili beba nije dobro uhvatila siku, ili ti nisi u dobrom položaju. Postoji puno sajtova i foruma koji detaljno objašnjavaju pravilan položaj majke pri dojenju i pravilno postavljanje bebe na dojku, i o tome bi se valjalo raspitati još pre porođaja. Takođe, ako imaš ragade, beba i dalje može sisati. U tom slučaju ćeš jedno vreme morati trpeti bol. Meni su se ragade javile par puta, i već posle jednog dana su prestajale. Minimalno sam ih mazala lanolinom, a najviše sopstvenim mlekom. Ono je zakon za sve tog tipa! I puno sam luftirala sike na vazduhu.
5. Pripremi se na dane nespavanja. I ne žuri sa izbacivanjem noćnih podoja. Nivo hormona koji podstiču proizvodnju mleka je najveći noću i u ranim jutarnjim satima, pa je dojenje tada u stvari najvažnije. Brzo će proći ti dani, ponuda i potražnja mleka će ti se uspostaviti, pa ćeš imati vremena da se naspavaš. Naravno, ako si dobila dete koje je “dobar spavač” samo po sebi. U početku je poželjno da navijaš alarm i da dete pustiš da spava najviše 3-4h. I zbog same bebe i mleka koje je najkaloričnije noću, a i zbog prethodno objašnjene produkcije mleka. Takođe, ako ostavljaš sebe da u početku spavaš po celu noć, velika je šansa da ćeš si stvoriti mastitis. A to su tek posebni problemi.
6. Nemoj uobročavati bebu. Meni je generalno logično da bebi dajem da jede kada ona hoće, a ne kada ja mislim da bi trebalo. No, na stranu to. Ovaj savet je posebno važan ako si majka kojoj mleko ne curi na sve strane od prvog dana, i ako ono tek treba da nadođe u većoj količini. Nijedna pumpica ti neće izvući mleko kao beba. I zato je jako važno da je prvih dana stalno stavljaš na siku. Kad god to poželi. A u početku će to želeti stalno. Mnogo češće nego na 3h koje većina patronaže preporučuje. Kasnije će se već beba sama uobročiti, ali sada ti je potrebna njena pomoć da se što više pokrene ta proizvodnja mleka.
7. Nemoj se puno opterećivati merenjem bebe. Gramaža bebe nije pravo merilo tvoje količine mleka. Naravno, povremeno treba kod dr pratiti napredovanje, ali pritom voditi računa i da je oko 500g sasvim dovoljan mesečni napredak dojene bebe u mesec dana. Nekad čak i malo manje. Iako će mnogo lekari u tom slučaju potencirati uvođenje AD mleka uz savet da “nemaš dovoljno mleka”, nemoj ih odmah poslušati. Veliki broj njih se služi merama koje su u stvari rađene na bebama na AD mleku, a one su obično i krupnije od dojenih. Ako tvoja beba izgleda zdravo i zadovoljno onda je verovatno sve u redu. A bitno merilo svega toga je broj mokrih pelena (oko 5-6 u jednom danu). Usredsredi se na njih i svoju bebu, pre nego na stalno merenje. Čak i kaka nije merilo, jer dojene bebe znaju i po nekoliko dana da ne kake. Meni je poseban stres bilo merenje pre i posle podoja, što je bila potpuna besmislica jer ni majka ne proizvodi istu količinu mleka u različitim dobima dana, kao što ni beba ne pojede uvek isto.
Još jedna besmislica je pretpostavka o količini majčinog mleka u odnosu na količinu koju je uspela da iscedi. Probaj samo da se iscediš noću/rano ujutru i posle podne. Videćeš da ni tada nećeš dobiti istu količinu. Pa kako onda odrediti u kom dobu dana je pravo merilo stvarne količine mleka kod majke?!
8. “Ja imam dovoljno mleka za svoju bebu!”. Mantra koju treba sebi ponavljati stalno. Samo 1-2% žena zaista ima problem sa produkcijom mleka. A koliko njih ostane u uverenju da su bile u tom malom procentu? Ako si stalno pod stresom “da li je sada gladna? da li da joj sad dam i flašicu?“, velika je šansa da se na neki trenutak dotok mleka pomalo i blokira. Napomenuću – blokira otpuštanje mleka, a ne njegova proizvodnja. Jer, adrenalin od stresa može uticati isključivo na otpuštanje, a ne na proizvodnju mleka. A da ne pričam o prenošenju majčinog stresa na bebu, i o daljem uticaju i na nju i na uspešnost sisanja. Ja sam sebi ponavljala i “neću biti jedna od 50% žena koje nakon prvog meseca odustanu“. Čak sam to htela i da napišem na papiriće i da polepim iznad kreveta i po krevecu, ali smo ubrzo uspeli u dojenju, pa nije bilo potrebe.
9. Konsultuj se isključivo sa ženama koje su uspele u dojenju. Razumem da znači da sa ostalim majkama koje nisu uspele u dojenju podeliš sve o pritiscima na koje si naišla, na probleme i sl., ali puno više ti može pomoći majka koja je kroz isto to prošla, ali i uspela sve da prevaziđe. Takva majka će znati i neki konkretan savet da ti da, pored tešenja i onog “razumem te” ili “grozno je”. Meni su puno pomogle FB grupe kao i privatni kontakti sa ženama koje su ili stručne za laktaciju, ili koje su uspešno savladale dojenje. Iako neke od njih ni lično nisam upoznala, bile su veoma predusretljive. Svaka žena koja uspe u dojenju ima potrebu da svoje iskustvo podeli sa drugim majkama, da o tome priča i tako možda i pomogne drugima.
10. Nikako, ali nikako, ne ubacuj AD dohranu. To je još jedan čest savet naše patronaže, kod onih majki kojima mleko tek nadolazi. On ide uz ono “hrani ga isključivo na 3h”. I onda čekaš i čekaš da ti se količina mleka poveća, a kao da ga ima sve manje. Jer mu u stvari nisi pravilno pomagala da više nadolazi. A beba se sa druge strane navlači na flašicu, jer je tu potrebno samo da zabaci glavu i da guta mleko koje curi, a kod mame mora da se pomuči i da vuče. Pa da čeka refleks otpuštanja mleka. I onda dođe dan kada odluči da više uopšte ni ne želi da se druži sa sikom.
11. Refleks otpuštanja mleka. Imaš dovoljno mleka i ono je tu, samo nemoj očekivati da ono non stop teče u jednakim mlazevima, kao na flašici. Neka majka ima prejak refleks otpuštanja, pa beba može i da se zagrcne ili halapljivo da jede, a neka mama može imati preslab refleks, pa i ona i beba moraju malo sačekati da se to mleko otpusti. Beba će se unervoziti u tom slučaju. Gladna je i htela bi odmah da guta. Zato je važno da majka zna o čemu se radi i da ne paniči. Topli tuš pre podoja je meni tu pomagao, kao i stalne ručne kompresije dojki dok beba sisa.
12. Sika nije tu samo za hranu, već i za utehu i ljubav. Moj sin ne voli ni dudu, ni flašicu. Sam je tako odlučio. Priznajem da bih npr. noću ponekad i poželela da mu stavim dudu u usta umesto sike, jer je lakše. Ali, ta duda nikad ne bi mogla da mi zameni osećaj spokoja i ponosa koji imam kada vidim kako se u sekundi umiri kada ga prikačim na svoju siku. Pa me zahvalno pogleda i u momentu prestane da plače. I posle par sekundi se skine sa nje, jer mu je bilo dovoljno. A dudu bi sigurno nastavio da drži u ustima još dugo, dugo. Ukoliko sika služi i za utehu i ljubav bebi, mnogo je veća šansa da dojenje duže traje. Ako si ti ipak odlučila da mu tvoja sika služi isključivo za hranjenje i ništa drugo, i to je ok. Ta hrana je svakako nezamenljiva i ti činiš super stvar za svoju bebu.
13. Ti i beba ste tim. Uspeh u dojenju zavisi od vas oboje. No, pošto beba puno toga ne razume, važno će biti da je u mnogo čemu ti usmeriš na pravi put. Pored važnosti informisanosti i obraćanja pravim izvorima, važno je i da se opustiš i osluškuješ svoju bebu. Sećam se da sam tih prvih dana bila toliko sluđena, u strahu da li imam dovoljno mleka, da li je sin gladan, da sam se na neki način i udaljila od njega i nisam dovoljno pratila ono što ima da mi kaže. U momentu kada sam počela da osluškujem njegove potrebe i znake koje mi daje, uspela sam u dojenju!
14. Ne gledaj na sat. Ako si odlučila da bebu dojiš na zahtev, sat ti ne treba. Samo će ti stvarati dodatno opterećenje i konfuziju. I udaljavaće te od bebe, u smislu da ćeš otežano učiti koji su njegovi signali gladi, kada je sit, koliko mu je dovoljno da pojede.
15. Vrlo brzo će doći dan kada ćeš zaista uživati u dojenju. I kada ćeš biti zahvalna jer ne moraš da se bakćeš sa flašicama, grejanjem, sterilisanjem. Vrlo brzo više nećeš razmišljati o ragadama, mastitisu, izmuzavanju, pranju dojki, grejanju, pogledavanju na sat. Bebi će biti dovoljno samo da izvadiš siku, i posle par minuta ona će već završiti. Ti ćeš spustiti majicu, i nastaviti sa onim što si radila. Srećna jer si shvatila da si opet uživala, i da ti nije bilo teško, i da nisi pomišljala ono “jaoj, kad će da završi?”, jer te možda boli, jer imaš osećaj da je non stop na siki. Zato što su hormoni učinili svoje. Pa si napokon doživela i shvatila ono o čemu se u kampanjama o dojenju priča. Srećna i ponosna na sebe i bebu, jer ste uspeli!
Izvor: creactive.rs