Жао ми је, али ми није жао што:
1. Дојим своје дете
Нико нема права да ме погледа попреко кад моје дете заплаче због глади, а ја одлучим да га нахраним ма где се у том тренутку налазила – у тржном центру, ресторану, возу. Ја сам поносна што своје дете дојим.
2. Храним своје дете формулом
Разлог није важан. Важно је то да ја нисам ништа мање добра мајка од оних које су имале ту срећу да доје своју децу.
3. Моја ћерка обожава розе боју и принцезе, а мој син Супермена и аутомобиле
То не значи да су моја деца научена шта треба да воле. Не познајете их – не судите.
4. Мој син воли принцезе, а ћерка суперхероје
Не, то не значи ништа. Не говори ништа ни о њиховом сексуалном опредељењу ни о карактеру. Само значи да су научени да могу да свој укус граде сами, без утицаја друштва које гуши својим правилима.
5. Имам пар килограма вишка
Чиним колико могу да се храним здраво. Немам више 20 година.
6. Понекад избламирам своју децу
Ма колико се трудила, сигурно ће се десити да моја деца осете грчеве у стомаку због нечега што сам урадила у њиховом друштву. А и то су увек смешне и драге успомене.
7. Својој деци умем да кажем „Не”
Њима се то сигурно не допада, али ја знам да је то понекад најбоље за њих.
8. Дозвољавам деци да користе мобилни телефон, компјутер, таблет…
Будућност ће бити сва у технологијама. Желим да моја деца буду спремна за то. Не дозвољавам им да седе испред екрана сатима, али им не браним да се опусте уз омиљену игрицу.
9. Водим децу у ресторан
Не, најбоље би било да децу затворим у кућу, до школе водим само аутом, да случајно не би неком засметала својим гласним смехом или игром. Али нећу. Зато што је и мени потребан предах са породицом, можда баш у том ресторану у којем сте ви резервисали сто. Малер!
10. Понекад слажем своју децу
Једноставно, постоје ствари које деца не треба да знају. И ако не умем да избегнем да дам одговор, наравно да ћу слагати пре него да кажем истину коју дете можда није спремно да чује или није у складу с његовим годинама.
11. Зато што ми је дете „експлодирало” у јавности
Сваком се то догодило. И оном странцу који преврће очима док ме гледа како покушавам да смирите дете. Осим ако он нема дете. Само у том случају је могуће да никад није доживео ништа слично. Не замерам му, сетим се себе пре него што сам постала родитељ („какви су то родитељи? моје дете се неће никад бацати у јавности!”). Да, да…
12. Одвајам време за себе
Можда реченица „Једино задовољна мајка може имати задовољно дете” звучи као флоскула. Али није, заиста је тако. Одвојте мало времена за себе и видећете како ће се то одразити на целу породицу…
13. Пропуштам журке и изласке с пријатељима
Волим своје пријатеље и трудим се да им посветим онолико слободног времена колико могу. Али сада ссам родитељ и једноставно је немогуће постићи све. Требало би то да разумеју…
14. Због тога што сам константно уморна
Ако приметим да ово некоме смета, само му предложим да причува моју децу један дан…
15. Не желим да гледам филмове у којима се деци дешавају лоше ствари
Кад добијете дете, цео ваш поглед на свет се мења. Наравно да вас боли свака неправда, али према деци постајете посебно осетљиви. И то је сасвим нормално.
16. Постала сам манијак за безбедност
Кацига и штитници за лактове и колена кад дете вози бицикл. Обавезно везивање свих појасева у седишту. Звоцање ако неко вози само 5 км/час брже од дозвољеног. Све је то сасвим у реду.
17. Дете ми је на првом месту
Ово никако није разлог за било какво правдање. И не значи да сам запоставили мужа, пријатеље, брак, себе. Значи само да сам правилно одредила приоритете.
Извор: BuzzFeed.com