Хрватски професор Жарко Алфиревић већ 25 година ради у Великој Британији као гинеколог, и тврди да је открио највећу разлику у здравственим системима две земље.
Дипломирао је на Медицинском факултету у Загребу 1984, а 1989. године, уз стипендију Бритиш Каунсила, отишао је на усавршавање у Ливерпул где је остао до данас.
Шеф је Клинике за гинекологију и педијатрију на Медицинском факултету у Ливерпулу, и клинички посао обавља у ливерпулском породилишту, једном од највећих у Европи. Надавно је изабран за председника Академског збора Краљевског удружења гинеколога Велике Британије.
– Многе ће изненадити моје поређење британског и хрватског здравственог система када је реч о нези трудница. Сматрам да највећа разлика долази из односа између лекара и бабица. Наиме, у британском саставу нема гинеколога опште праксе и приватних гинеколога који се брину за здраве труднице. То све обављају бабице које проводе антенаталну заштиту, воде порођаје, шију епизиотомије и проводе негу после порођаја, укључујући и бригу за дојење. Не само у болници него и код куће. Болница у којој радим, са више од 8.300 порођаја годишње, запошљава око 300 бабица које су интегрални део нашег тима. То омогућује да већина трудница има континуирану негу, а у болницу долазе само у случају тешких компликација. Већина здравих трудница проведе мање од једног дана у болници након порођаја, а гинеколога уопште не виде. Нама докторима то омогућује да се бавимо само правом патологијом и да будемо експерти у свом подручју, јер нисмо оптерећени бригом о здравим женама – пише професор Алфиревић за “Јутарњи”.
Како наводи, бабице третирају трудноћу као нормалан физиолошки процес, док доктори у свему виде потенцијалну опасност, па понекад долази до професионалних конфликата.
Док се он брине само о женама са тешким компликацијама, здраве труднице се порађају на другом крају болнице, свака у засебној соби са купаоницом, уз партнера и своју бабицу. Доктор се зове само кад наступе компликације. Основни приницип је да су жена, беба и партнер центар свега, а особље је ту само да помогнемо ако затреба и што мање смета.
– Сигуран сам да многе хрватске труднице не би уживале у британском здравственом систему. Прегледи су релативно ретки, до ултразвука се не може доћи без медицинске индикације, а здраве труднице немају свог гинеколога. Нема наручивања преко везе. У капиталистичкој Великој Британији, где профит царује, у медицини важи старо социјалистичко правило – свакоме према потреби, а не према платежној моћи. И не сећам се када сам посљедњи пут прегледао или породио здраву трудницу – објашњава професор.
Гинеколошку заштиту воде лекари опште праксе, ради се минималан број прегледа. Још од 1948. године здравствена нега је потпуно бесплатна и једна од најефикаснијих на свету, истиче професор.
Извор: jutarnji.hr