25 реченица којима ћете смирити нервозно дете

август 20, 2016

Сваком детету се дешавају тренуци узнемирености и нервозе на неки начин. Као родитељи, волимо да заштитимо нашу децу од стреса и нервозе, али знати како реаговати у таквим мометима веома ће им бити корисно у каснијим годината током одрастања. У замаху таквих тренутака испробајте ове једноставне фразе којима ћете помоћи вашем детету да идентификује, прихвати и лакше прође кроз моменте стреса и нервозе.

Cute little siblings being at odds with each othe
1. “Можеш ли да нацрташ то?”

Цртање, бојење или једноставно „шкрабање“ о томе што нервира дете даослободе своје емоције када не огу да се изразе речима на прави начин.

2. “Волим те. Безбедан си.”

Када вам неко кога много волите каже да ће вас пазитии бринути о вама, то је најмоћнија афирмација. Упамтите, стресни тренуци чине да се ваше дете осећа као да је у опасности. Понављајући им да су безбедни, ублажићете им нервозу и умирити их.

3. “Хајде да се претварамо да дувао у огроман балон. Удахнућемо дубоко, и дувати у балон бројећи до 5.”

Уколико у тренуцима напада панике детету кажете да се заустави и да удахне дубоко, великесу шансе да ћете чути „НЕ МОГУ!“.Уместо тога, претворите то у игру. Правите се да покушавате да одувате велики балон, правећи притом смешне звуке. Чак само три удаха и издраха помоћи ће у опуштању детета и ослобађању значајне дозе незвозе а можда ћете успети и да га засмејете док то радите.

4. “Сада ћу рећи нешто и желим да то поновиш на исти начин као и ја – Ја то могу!”

Урадите овако 10 пута у одговарајућим размацима. Маратонски тркачи користе овај трик сваки пут када наиђу на неку од „препрека“.

5. “Зашто мислиш да се осећаш овако?”

Ово је посебно корисно за старију децу која могу на бољи начин да изразе „Зашто“ о томе како се осећају.

6. “Шта ће се следеће десити?”

Уколико је ваше дете нервозно поводом неког значајног догађаја, помозите му да зајендно промислите о томе и наведете га да схвати шта ће се десити након тога. Анксиозност код деце онемогућава им да висе ширу слику и уколико страхују од неког догађаја заборављају да је то креткотрајно и у потпуности сусконцентрисани на догађај који их чини нервознима.

7. “Ми смо непобедиви тим”

Раздвојеност је снажан покретач анксиозности код деце. Уверите га да ћете бити уз њега и подржавати га чак иако неће моћида вас види.

8. “Смислите заједничке реченице које ће га охрабрити пред догађај који га бринеОд помоћи могу бити реченице  :

“ Ја сам незаустављив.“ „Ја сам борац.“ „Пази се свете, стижееем.“. Уколико ће му бити акше може да их изговара вичући. Сећате се и сцена из многих фолмова који показују како људиповикују охрабрујуће реченице пре поласка у неку борбу. Викање изазива лучење ендорфина у телушто елиминише страха такође ово може бити изанимљиво.

9. „Ако би твој страх имао лик чудовишта, које би то чудовиште било?“
Уколико анксиониозност добије лик то га на неки начин чини“опипљивим“ ипомаже детету да се лакше избори са њим и да му „каже“оно што мисли.

10. „Једва чекам______“

Узбуђеност око позитивних будућих догађаја је охрабрују у оваквим моментима.

11. „Одложићемо твој страх на полицу док…( слушамо нашу омиљену песму, шетамо по парку, читамо занимљиву причу). након тога ћемо се позабавити њиме поново.“

Они који су склони анксиознисти имају обичај да је „носе са собом“ све док се не заврши оно о чему брину. Ово се нарочито односи на тешкоће из будућности које забрињавају ваше дете а које оно не може да измени. Одлажући бригу са стране макар на неко време помоћи ће вашем малишану да ствари сагледа из мало дугачијег угла.

12. „То што те брине ће сигурно проћи. Хајде да се опустимо до тада.“

Уколико нађете начин да се дете осећа заштићено помоћићете му да опусти не само ум већ и тело. Учините да се осећа удобно и ушушкано у свом омиљеном ћебенцету, или на неком месту где се осећа растерећено.

13. „Хајде да научимо нешто више о овоме.“

Допустите детету да постависва питања која га занимају у везиса његовим страхом. На крају, знање је увек моћ.

14. „Хајде да бројимо___“

Ова техника омогућава малишануда скрене мисли. Можете бројати људе на улици који носе рецимо чизме, или децу у парку која се играју, број људи на улицикоји носе шешире и сл. Ово ће помоћи детету да на тренутак окупира својум нечим другим и дазаборавина осећај узнемирености.

15. „Желим да ми кажеш када прођу два минута.“

Време је моћна алатка када су деца нервозна. Гледајући сати казаљке које се крећу помера фокус дететана нешто друго штоје у току и опушта га.

16. „Затвори очи и замисли ово…“

Визуализација је моћна алатка која помаже да се ослободимо бола и напетости. „Водите“дете корак по корак до безбедног, топлог и срећног места на ком ће се осећати сигурно. Уколико вас буду пратили и слушали пажљиво, психички симптоми напетости ће нестати.

17. „ И ја сам понекад уплашен/нервозан/напет, и знам да ту уопште није забавно.

Емпатија побеђује у многим ситуацијама. Овакав разговор може чак довести до тога да са нешто старијим дететом усмерите разговор у правцу савета о томе како ви лично превазилазите такве моменте.

18. „Хајде да направимо нашу „смирујућу листу“ „

Анксиозност може да онемогући логично размишљање; направите листу техника које је ваше дете могу да ослободе стреса. Када ситуацијато захтева, водите се овом листом.

19. „Ниси сам у томе како се осећаш.“

Помозите детету да схвати да ссе многи људи осећају како и он и да пролазе кроз истеили сличне ситуације и да оне имају решена која помажу другима па самим тим могу да помогну и њему.

20. Реци ми која је по теби најгора ствар која из овога моће да произађе?“

Једном када сте закључили која је најгора ствар која може да проистекне из дате ситуације, размотрите и колика је верованоћа да то такве ситуације заистаи дође. Потом питајте дете која је најбоља ствар која моће да се деси из те ситуације, који је најбољи резултат? И на крају, питајте га који исход би се њему највише допао. Циљ ове вежбе је да помогне дететуда на прави начин размотри ситуацију која га брине и да правилно размишљау стресним ситуацијама.

21. „Бринути је понекада корисно.“

Ово је чини се потпуо контрапродуктивно рећи детету које је већ довољно напето, али објашњавајући му зашто је понекада сасвим у реду бити нервозан, показаћете му да је са њим све у реду и да нема ничег погрешног у томе да се осећамо лоше и забринуто.

22. „Шта твој унутрашњи глас каже?“

Уколико ваша деца воле стрипове,познати су му „облачићи“са размишљањима лилкова изстип прича. Уколико на овај начин са њим сагледате ситуацију, помоћи ћете му да је сагледа са стране, као да оно само није актер.

23. „Хајде да нађемо неке доказе о томе.“

Прикупљајући доказе који ће подржати или оповргнути дететов разлог за бригу, помоћићете му да схвати да ли је његова забринутост основана или не.

24. „Хајде да супротставимо мишљења.“

Ово ће се посебно допастистаријој деци која ће тако битиу могућности да се кроз разговор супротсзаве родитељима тј. да изложе своје мишљење уколико је другачије. Током овог процеса и ви можете научити на који начин функционише његово размишљање и перцепција проблема.

25. „Хајде да проблем разложимо на мање делове?“

Анксиозност је често састављена од мноштва мањих делова смештених на гомилу. Једна од најважнијих стратегија за превазилажеје нервозе јесте да ту гомилу разложите на мање делове које ћете лакше решавати. Чинећи то, дете ће схватити да забринутост не изазива целокупна ситуација већ само један или два њена

Извор: decjisajt.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама