27 stvari koje treba reći uznemirenom detetu

april 8, 2017

Dešava se to svakom detetu, na ovaj ili onaj način, u ovom ili onom obliku – nervoza i histerija. Kao roditelji, prirodno je da želimo da zaštitimo svoju decu od neprijatnih i ružnih osećanja, ali upravljanje teškim trenucima je životna veština kojoj moramo naučit svoju decu. Zato, baš te trenutke besa i nervoze iskoristite i isprobajte ove jednostavne fraze kako biste dete umirili, a ujedno naučili da kontroliše svoje snažne emocije.

dete majka1. “Možeš li ovo da mi nacrtaš?”

Crtanje i bojenje je neka vrsta ventila za decu. Oni svoje emocije teško umeju da izraze rečima, ali su odlični u tome da ih nacrtaju…

2.  “Volim te. Treba da znaš da si potpuno siguran.”

Kada detetu kažete da će se osoba kojoj najviše na svetu veruju pobrinuti da oni uvek budu bezbedni, dajete mu veoma moćan podsticaj i snažan osećaj sigurnosti. Upamtite, uznemirenost čini da da vaše dete oseća nesigurnost i strah za svoju bezbednost. Stalno ponavljanje da su bezbedni blagotvorno će delovati na njihov nervni sistem.

3. “Hajde da se pretvaramo da duvamo ogroman balon!”

Ako u sred napada panike kažete detetu da udahne duboko, male su šanse da će vas poslušati. Ali, ako od toga napravite igru, šanse značajno porastu. Pretvarajte se zajedno da duvate veliki balon i pravite smešne zvuke. Tri duboka uzdisaja i izdisaja će smanjiti nivo stresa u organizmu i možda čak izmamiti neki osmeh.

4. “Sad ću nešto reći i želim da ponoviš za mnom. ‘Ja to mogu da uradim!’ Ovo uradite deset puta, ali različitim tonom i glasom, kako bi detetu bilo zabavno da ponavlja 

Maratonci koriste ovaj trik uvek kada su na izmaku snage.

5. “Šta misliš, zašto je to tako?”

Ovo je naročito korisno kod malo veće dece koja bolje razumeju i lakše mogu da objasne kad ih pitate „Zašto…”. Pokazujete da se interesujete za njihova osećanja i cenite njihovo mišljenje.

6. “I, šta će se sad desiti?”

Ako je dete uznemireno zbog nekog događaja koji sledi, pokušajte da napravite plan dešavanja. Prvo proverite šta dete misli i očekuje, kako biste saznali šta ga tačno plaši, a onda ponudite drugačiji scenario.

7. “Mi smo nezaustavljiv tim”

Osećaj da su sama u nekom problemu jedan je od najjačih okidača za uznemirenost kod dece. Ovom rečenicom dajete im do znanja da ćete biti uz njih da pomognete, čak i kad fizički niste tu.

8. “Ne mogu da dočekam _____.”

Skretanje teme na neki prijatan događaj kojem se dete raduje uvek je dobar kec u rukavu.

9.  “Hajde da ostavimo tvoju ljutnju na policu, samo dok preslušamo ovu pesmu/odigramo žmurke/pročitamo priču… A onda ćemo je opet uzeti. 

Ovo posebno pomaže ako su deca zabrinuta zbog nečeg u budućnosti na šta ne mogu da utiču. Ako se to ostavi sa strane kako bi se radilo nešto drugo, zabavno, kasniji pogled na problem može biti iz potpuno druge perspektive.

10. “Hajde da izbrojimo _____.”

Ova tehnika skretanja pažnje ne zahteva nikakvu pripremu. Brojanje knjiga u polici, ljudi koji imaju crnu kosu u knjizi, dece na nekom posteru ili bilo čega drugog u prostoru u kojem se nalazite zahteva pažnju i koncentraciju, a i jedno i drugo će skrenuti misli sa razloga zbog kojeg je dete uznemireno.

11. “Moram nešto da uradim i potrebno mi je da mi kažeš kad istekne dva minuta.”

Vreme je moćno oružje u borbi sa dečjom uznemirenošću. Posmatranjem sata dete pomera fokus sa onoga što ga čini nervoznim.

12. “I ja sam ponekad nervozna kao ti sad. To uopšte nije zabavno ali te razumem.”

Empatija pobeđuje u mnogim situacijama. Osećaj da nisu jedini koji imaju tako teške trenutke čini stvari mnogo lakšim.

13. “Hajde da izvadimo naš spisak za dobro raspoloženje.”

Ovo je spisak koji bi trebalo da napravite u trenucima igre. Da zajedno smislite stvari koje vas čine srećnim i smirenim, koje dete voli da radi. Onda, kada je ljuto, izvadite spisak i dozvolite mu da izabere šta ćete od toga raditi.

14. “Kaži mi šta je najgora stvar koja može da se desi.”

Kada ste otkrili uzrok nervoze, zajedno prođite najgori mogući scenario, a onda i način da se iz njega izvučete. Ne samo da će se dete umiriti jer ima neko rešenje na vidiku ako dođe do tog najgoreg scenarija, već ćete napraviti i važan korak u izgradnji veštine rešavanja problema.

15. “Znaš, briga je ponekad korisna.”

Ovako im dajete do znanja da je sa njima sve u redu, da ne treba da se osećaju da s njima postoji neki problem zbog toga što brinu.

16. “Hajde da diskutujemo o tome.”

Starija deca veoma vole da se upuste u diskusiju s roditeljima. Na taj način se osećaju odraslo i važno, a pri tome će moći nakon malo razgovora da otkriju pravi razlog svog straha i uznemirenosti. Debata ume da bude prava terapija.

17. “Hajde da nabrojimo sve ljude koje voliš.”

Postoji izreka da je uznemirenost najveća ubica ljubavi. Ako je ovo tačno, onda sigurno važi i obrnuto. Nabrajanjem svih ljudi koje dete voli i podsećanjem na njih, ljubav će, bar delimično, zauzeti mesto na kojem su bili ljutnja i bes.

18. “Sećaš li se kad si…”

Podsećanje na situaciju u kojima su pobeili nervozu i uspešno rešili neki problem podsetiće dete da je ono sposobn da se suoči sa teškoćama i uliće im samopouzdanje.

19. “Ja sam ponosna na tebe.”

Sam osećaj da ste vi primetili i cenite trud i napore koje dete uže, bez obzira na rezultat, oslobađa ih pritiska da moraju sve uraditi savršeno. A taj pritisak je okidač za stres za mnogu decu.

20. “Kako ja mogu da pomognem?”

Neka dete upravlja situacijom i kaže vam samo šta u tom trenutku želi i šta bi ga smirilo.

21. “Samo da znaš da će taj osećaj proći.”

Ponekad, umesto sklanjanja u stranu, izbegavanja uzroka brige, korisnije je samo ih podsetiti da taj osećaj neće trajati večno.

22. “Pričaj mi o tome.”

Bez prekidanja, saslušajte svoje dete dok vam govori o onome što ga muči. Koliko ste puta čuli odrasle da kažu da im je sto puta lakše kada kažu kako se osećaju, kada taj teret zbace sa leđa? I deca se osećaju isto, ne žele osudu, žele samo da kažu kako se osećaju, da ih neko sasluša i razume.

23. “Kako si ti hrabar!”

Podstaknite dete da se s problemom suoči, a vaše iskreno divljenje je dobar način za to.

24. “Idemo na tvoje srećno mesto.”

Vizualizacija je takođe veoma efektivan alat u borbi protiv uznemirenosti. Dete treba da odabere neko srećno mesto, zatvori oči i u mislima – ode tamo. Kada su deca opuštena, vežbajte ovu strategiju smirivanja sve dok ne budu u stanju da je koriste i u trenucima ljutnje.

25. “Mogu li da te zagrlim?”

Zagrljaj je lekovit, naročito ako je roditelj istinski smiren. Pokušajte i videćete.

26. “Pomozi mi da pomerim ovaj zid.”

Težak fizički napor, kao što je pokušaj da se pomeri zid, oslobađa tenzije i teških emocija.

27. “Hajde da napišemo novu priču.”

Vaša deca u glavi imaju priču o tome kako će izgledati njihova bliska budućnost. i ta priča ih čini uznemirenim. Prihvatite taj njihov pogled na stvari, ali predložite im da zajedno napišete i malo drugačiji kraj.

Naravno da sve ove strategije neće delovati na svako dete, u svakoj situaciji. Kao roditelj, treba da istražujete i upoznate svoje dete, kako biste pronašli najbolje načine da ga smirite u trenucima kada je to potrebno.

Ako vi sami koristite neku strategiju koju nismo naveli, podelite je s nama u komentarima.

Priredila: A.C.

Izvor: blogs.psychcentral.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "27 stvari koje treba reći uznemirenom detetu"

  1. sonja kaže:

    cesto u takvim situacijama koristim taktiku dodira i mirnog i smirenog glasa.to izgleda tako sto stavim jednu ruku ma njegove grudi,drugi na moje i pokusavam da izjednacim njegovo disanje sa mojima istovremeno podizuci i spustajuci ruku na grudi.dok to radim mirnim i stalozenim glasom vodimo razgovor o tome sta se desilo i zasto je toliko uznemireno

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama