Игрице за децу су вид забаве који ће многи родитељи осудити, премда има и оних који тврде да је овај вид забаве добар јер поспешује логику, учи децу да прате инструкције, да стратешки планирају, да се концентришу, памте и остало. Ја нисам одушевљења идејом да ми деца играју игрице, посебно када завапе да им помогнем у вожњи кола или прексакању неких препрека. У томе нисам добра ни у реалном животу, свету и времену. Осим тога, ја сам интернет зависник и знам како је то опака болест.
Истина, има едукативних игрица из којих клинци засита могу да науче лепе и корисне ствари (од бојанки, преко основних појмова, кувања и којечега ), а има и оних погубних за дечији мозак.
Да ли су игрице заиста толико опасне за децу?
Ма колико ми сматрали да је то само игра и да клинци бране неки виртулени свет, неке студије су показале да постоји повезаност између насилних игрица и насилног понашања. Није да постоји доказ да ће вам дете постати криминалац, али се показало да су склонији да ударе, вичу, урлају, гурају и испољавају друге знаке агресије. И наравно, ако вам дете проведе цео дан гледајући такве сцене, какве су шансе да се не угледа на то чему је цело дан изложено?
Хајде, признајте, сигурно сте и ви понекад ћушнули дете испред рачунара и рекли “ Играј игрице, само ме пусти да… (спремим ручак, славу, зимницу, очистим кућу, завршим чланак….допунити по жељи)“ По свему судећи, није тако драматично ако дете понекад одигра игрице, али је страшно ако то уопште не отпратите и не знате шта вам раде деца.
Није да сам ја сад неки психолог ни стручњак, него ето, да поделим мало мудрости научене из сопствене глупости искуства.
Ја сам прво добијала оспице од тога што мој син воли да игра игрице за девојчице. Дакле, од лакирања ноктију, облачења, спремања колача – у свему томе је уживао. Зато сам сугерисала да игра оне за дечаке. Пустила сам да игра неке ратне са братом од стрица, да нађу неке дечије на нету (једна од вештина коју деца савладавају играјући игрице јесте сурфовање нетом чак и ако везе немају да укуцају термине које желе. Верујте, познају све тајне интернет броwсера, од историје до колачића и визуелно памте свашта) а онда једном завирла да видим које су то тако луде игрице које их терају да они умиру од смеха играјући их. Остала сам шокирана садржајем појединих!
5 болесних игрица на које вам могу налетети деца на нету
У суштини, ако баш кренете да тражите бизарности по нету, није да нећете наћи ништа. Ја сам случајно пронашла неке, а ни ове баш нисам свећом тражила. Тако да, између осталог, можете очекивати примере као што су:
Load up and kill– „Јеее, научио сас да укључим тестеру“ уралали су клинци играјући је, а ја јадна мислила како секу дрва за зиму или нешто слично. У ствари, то је једино оружје из ове игрице које нису испробали јер нису знали да га укључе. Сврха ове бајне игрице је убити човека. И да, знам да се то ради у многим игрицама, али обично то убијање има неку сврху и причу, типа јурите криминалца или било каквог супарника. Ово је убијање ради убијања. Јес’ да је лик којег треба убити неки затвореник, ал’ насиље је насиље.
Whack your ex је игрица у којој треба да се на један од понуђених начина осветите бившој или бившем (под условом да једно дете капира да се ради о роматичном пару и да је цртана креатура мало маштовитија од Чича Глише заправо неко ко има ту улогу. За једно дете су то ипак само мушкарац и жена). Један од начина је рецимо узети лап топ и уз пуно крви која пљушти на све стране, олупати га девојци о главу.Други имате на слици. И остали су, претпостављам, маштовити.
Twisted cooking mama Игрица кувања, помало морбидна. Прво кољете и черупате пиле, вадите унутрашње органе, пуните неком смесом…. после све остало. Да и сте знали да колики проценат птица је даље у свесном стању док им је пререзан врат? Ове и сличне подтаке добићете ако пређете ниво ове дечије игрице чији је циљ очигледно да постанете веган.
Perry the perv је перверзњачка игрица из које ће ваше дете научити да шпијунира кроз туђе прозоре или вири у купатило кроз кључаоницу. Перрy је перверзњак који воајерише девојке, а поене скупља кад отегне језик и забалави јер је видео дупе, сисе или нешто слично. У реалном животу, времену и месту у ком живимо,ова игрица је једноставно примењива. Дете не мора да се излаже опасности и пење на прозоре. Довољно је да окрене ТВ Пинк или још боље „Хаппy“ у по’ бела дана и нагледаће се свега тога.
Dont whack your teacher је по мени погубна игрица, посебно за прваке оне који крећу у предшколско као што су ова два клинца о којима вам причам. Једном сам чула ток њихове ( некомпјутерске) игре који је ишао овако. “ Ниси добио петицу? Сад ћу ја да убијем учутељицу!“. Мало ми је био чудан и болестан тај став и није ми било јасно одакле то. Kада сам видела ову игрицу, све ми се искристалисало. Један од начина да убијете учитеља у овој занимацији јесте да покупите маказе са стола испред њега и закољете га њима.Остале истражите сами, ако баш желите.
Све ове игрице и линкови су са истог сајта, премда их има и по другим страницама. Има и нормалнијих . Рецимо операција мозга или поправљање зуба без анестезије. Добро, има и шминкања и лакирања ноктију.
А утиче ли то заиста на децу?
Наравно да утиче, и не треба вам студија која то доказује.
Активност у којој дете проведе доста времена свакако ће утицати на његова интересовања.
Мој син је растао (и расте) уз сестру плесачицу. Имао је непуна 3 месеца када сам га водила на плесно такмичење. Први цртани којим је био опседнут као мали био је – погађате „Анђелина Балерина“. Данас има 6 година, по цео Божији дан пева и игра, а није реткост ни да ми одговори на питање кроз неку песму. Њега је изложеност музици и плесу учинила таквим.
Изложеност насилним игрицама сигурно неће родити љубав према поезији. Евентуално према програмирању и анимацији.
Суштина ове приче је – сајт који сам поменула има опцију родитељске контроле. Имају то и сви рачануари и већина телевизора и мораш бити стручњак да то подесиш. Ок, бар компјутерски писмен. Ја знам гомилу људи који не знају да напишу SV, молбу или изјаву, не користе маил, а још мање умеју да подесе ове опције.
Зато у се’ и у своје кљусе и надзирите!
Хочу рећи, није тако срашно када вам деца играју игрице, колико је страшно кад не обратите пажњу на њихов садржај који је често непримерен, насилан и сексуалан.Нису све компјутерске игрице намењене деци!
Да ли знате шта вам раде деца кад су испред рачунара?
Јер ако не знате шта раде ту, испред вашег носа, како ћете знати шта раде када су у школи, друштву, граду?
Извор: skitarnik.com