Сви желимо добру, драгу и паметну децу која ће поштовати људе око себе, која ће имати осећај за добро и лоше, али често радимо управо супротно од онога што желимо.
НЕ – не – не ради се о томе да детету морамо сваки дан опет и опет усађивати добре манире и радне навике – среди собу, уради домаћи, поспреми играчке, опет си неваљао, поштуј баку и деду, не туци брата…
То су све прилично негативне конотације којима им досађујемо, намећемо свој ауторитет баш у тренутку када би они радили нешто друго. Да не говоримо о томе да јако често у испадима нервозе знамо детету да кажемо свашта због чега нам је већ секунду након толико жао, али нажалост – штета је начињена и боли, без обзира на извињење.
Ипак, оно што би свакако требало да радите, односно говорите својој деци, своди се, заправо, на неколико најобичнијих ријечи:
Опрости ми – опраштам ти, Волим те, Ти то можеш! Хвала. Жао ми је.
„Опрости ми, молим те!“ – и ми родитељи грешимо. Сваки дан. Где си ставио своје ципеле, опет не знаш где су? Мама, ти си их склонила, не знам где“ – немојте на то рећи – ах, да – ту су. Реците – извини што сам помислила да си ти крив. Жао ми је, хоћеш ли ми опростити?
На тај начин показујете како се мора понети онај ко је крив па ће тако и дете када једном погреши, научен вашим примером рећи „Опрости ми мама.“ – „Опраштам.“
„Волим те“ – те две слатке речи потребне су сваком човеку на овој планети, а посебној нашој деци. Родитељство није веза из навике, па ни те речи никада неће звучати сувопарно и површно – већ ће сваки дан створити нову топлину у срцу вашег детета. Шта год оно радило – било добро или мало несташно, речи Волим те увек ће их учинити срећним. А желимо да увек буду срећни, зар не? И исто тако желимо да и наша деца појме важност љубави те да исте ове речи могу лако рећи својим бакама, ујацима, пријатељима, будућим партнерима. Сада и касније у животу.
„Хвала“ – ако ви очекујете да вам шеф, пријатељица, колега, за оно што учините кажу једно најједноставније – хвала, верујте то исто очекује и ваше мало дете. У ствари – можда не очекује ако није растао у окружењу где се Хвала и Молим користе често, но те речи нису само ствар бонтона већ једна врло важна ставка здравог односа међу људима. Стога свом малом принцу чак и ако не уради нешто велико, ако вас само послуша, реците – хвала што си послушао, и верујте, други пут ће можда послушати само да чује то мало-велико Хвала.
„Жао ми је“ – постоје тренуци када дете јако запне за нешто што тренутно не може добити, и то нас љути па им одсечно кажемо – не! А онда се исто тако љутимо када нам то мало биће на нешто што га замолимо каже – не, и оде?! Научимо их зато речи Жао ми је – не можеш сада да једеш чоколаду, ускоро ће ручак, жао ми је, добићеш је после. Или – жао ми је, али управо смо покупили играчке и време је за спавање. Или још важније – ако га ненамерно ударите – немојте му рећи – Било је случајно, зашто си баш ту налетео? Реците му „Жао ми је што нисам пазила“ – тако ће дете научити и када напољу у паркићу случајно покоси некога да треба да каже „жао ми је, нисам хтео!“
Свим овим речима детету ћемо уграђивати осећај за добро и лоше, осећај за љубав и срећу, али постоји још нешто што ће ваше дете научити да буде велико, и због тога поносно на себе, а то су речи:
Ти то можеш! Учите их да ниједан успех не долази одмах, да морају сами да се потруде и да ниједан неуспех не значи да оно нешто не може.
Нема одустајања јер драго дете, ја знам да ти то можеш!
Извор: Index.hr