Imam tu sreću u životu da sam blagoslovena s dva tvrdoglava i svojevoljna deteta. Svaki dan u našoj kući je teška bitka. Ili se svađaju međusobno, ili se ja svađam s jednim od njih ili sa oboma. Presvlačenje, ručanje, skupljanje igračaka, uvek imaju nešto da prigovore. Imaju 5 i 3 godine i mislim da sam konačno pronašla način da se suočim sa svakodnevnim situacijama.
1. Sami birajte bitke.
Da sam se raspravljala s njima svaki put kada bi započeli svađu ili uradili nešto što ne treba, naš život bi se pretvorio u jednu veliku, neprekidnu raspravu. Moram dobro da odaberem koje su to situacije i trenuci kada treba postaviti stvari na svoje mesto. Trudim se da razlikujem bitno od nebitnog. Osim kada je u pitanju njihova bezbednost, pristojnost i lepo ponašanje, trudim se da imam što više razumevanja za njihove želje i potrebe i da malo ređe govorim „ne”.
2. Pustite ih da sami reše problem.
Imam utisak da, ponekad, kad se umešam u njihovu svađu, samo pogoršam situaciju. Ništa se ne reši, samo se problem dodatno zakomplikuje. U većini situacija oni zapravo sami pronađu rešenje. Može se desiti da neko dobije ćušku, neko bude malo počupan, ali nekako to reše. Usmerite ih ako je potrebno ili im pomozite da nađu zajednički jezik. Ovo je posebno važno ako od dvoje dece koja su u konfliktu jedno nije vaše. Naravno da postoje situacije kada nemam drugog izbora osim da se umešam i rešim problem. Tu se vraćam na savet broj 1. Birajte svoje bitke. Uključite se samo kad procenite da je neophodno. Moraju da nauče da sami reše svoje probleme.
3. Koristite nagrade.
U našoj kući se tačno zna šta je čiji zadatak i uveče, pred spavanje, zajedno pretresemo dan za nama i to ko je šta uradio i koliko svojih zadataka ispunio. Ako je ispunjeno sve ili skoro sve, sledi priča više za spavanje ili mogu ostati budni pola sata duže ili nešto treće… Za situacije kada urade i nešto što je preko njihovih obaveza, zajedno osmislimo nagradu za poseban trud. Važno: Uvek se fokusirajte više na deo zadataka koje su ispunili i uradili dobro, nego na one zaboravljene ili loše urađene. Ako im nešto ne pođe za rukom, pričajte kako će sledeći put kad pokušaju sigurno to uraditi mnogo bolje. Podrška čini čuda.
4. Izvodite ih napolje – svakodnevno
Ovo je ključ. Buntovna deca prepuna su energije. Potrebna im je avantura, da se izmore i potroše energiju. Dajte im malo slobode, neka sami donose neke odluke. Izaberite park koji je bezbedan i ne trčite za njima govoreći ne ovo, ne ono…
5. Pokušajte da ne izgubite živce.
Ponekad je potrebno mnogo da bi vas isterali iz takta, a nekad je dovoljno da se prospe par kapi vode. Onih dana kad ja imam više strpljenja i deca su mnogo bolja.
Dakle, ako malo bolje razmislite, sve zavisi od nas, roditelja. Ako ne možemo da pokažemo toleranciju, strpljenje, razumevanje onda ne možemo to očekivati ni od dece.
A. C.