Три најчешће родитељске грешке у покушајима да успоставе дисциплину

јул 9, 2019

Родитељство је тежак посао. Чак и онда кад све иде „по плану”. А онда када баш и н иде, делује као немогућа мисија. Они родитељи који су одарбали тежи пут – пут нежнијег родитељства и позитивне дисциплине, често дођу у ситуацију да „сагоре”. То су родитељи који баш и не дају себи одушка вичући на децу онда када им се чини да су превршила сваку меру. Они се труде да тај бес каналишу а да са децом разговарају мирно.

А онда наиђу они моменти када вам се чини да сте омашили као родитељ. Да су вам деца непослушна и размажена, а да ви једноставно губите битку с тим. Онда се деси да почнете да вичете, кажњавате, посрамљујете дете и радите све оно што сте се пре тога толико трудили да избегнете. За све вас који читате а који сте се некад овако осетили, ево три ствари које би требало да увек имате на уму, како бисте успели као родитељ да опстанете на путу који сте одабрали.

Прецењивање деце

Често се дешава да се деца лоше понашају а дисциплинске методе родитеља не дају никакве резултате због тога што понашање које родитељ очекују од детета није у складу са његовим узрастом. Једноставно није разумно очекивати од двогодишњака да нема испаде беса, од трогодишњака да не изгубе стрпљење и не ударе или уједу брата или сестру. Ни од четворогодишњака да уме да дели, од седмогодишњака да му соба буде уредна или од тинејџера да никад не подиже глас и не лупа вратима. Ако било шта од тога очекујете, онда сте на погрешном путу. То никако не значи да су оваква понашања код деце у поменутим узрастима добра и прихватљива. Нису. Али деца нису одрасли, а ни одрасли нису баш савршени.

Сви имамо лоше дане, дане када смо груби, када немамо стрпљења, када кажемо нешто што не мислимо, када се посвађамо без правог разлога, када нам соба није баш уредна. Једноставно није реално од деце очекивати да немају такве дане или таква осећања. А још је мање реално од њих очекивати да се понашају као одрасли и прате очекивања и расположења родитеља. Спустите мало лествицу. Покушајте да разумете да се ваше дете не понаша лоше да би вас избацило из такта, већ једноставно ради оно најбоље што уме са својим осећањима и нивоом неуролошког развоја на ком се налази. Они тако и толико умеју. Да би научили више, то морају ВИДЕТИ од вас.

Мисија „поправљања”

Родитељи, наравно, теже да поправе она понашања код деце која сматрају погрешним. Желе да науче бебу да престане да баца храну, а трогодишњака да не дира скупе фигурице које стоје за украс. Траже начине да трогодишњак престане да све што му падне под руку користи као лопту и да зауставе непрестане свађе између деце. Сваки пут када им то не успе, родитељи верују да су им дисциплинске методе омануле.

Потребно је да се некако дистанцирамо од те потребе да баш све поправимо. Понекад, заправо често, неке ствари се не могу поправљати. Људска понашања, а нарочито код малих људи, нису црно-бела, већ управо сива. Најлепше би било да можемо све лоше што се дешава, све ружне ситуације или неадекватна понашања да једноставно обришемо, закључамо у неку фиоку и бацимо кључ. Али то тако не функционише. Живот није једноставан, већ компликован, хаотичан и несавршен.

Зато уместо што тако очајнички нешто покушавате код свог детета да промените и постављате себи питање: „како ово да поправим”, запитајте се: „Jесу ли моја очекивања реална? Да ли могу да очекујем да он то понашање сад исконтролише? Или би требало да искористим то што сам у овој причи ја одрасла особа, па да му скренем пажњу уместо што покушавам да поправим?”

Пребацивање са начина размишљања како да „поправите” дете, на начин размишљања како да промените околности и искористите то што сте ви у целој причи одрасла особа, помоћи ће да ствари другачије сагледате. Бебу не можете спречити да са столице за храњење баца храну на под. Али, можете набавити подметач који ће олакшати чишћење и спустити бебу на подметач уместо у столицу. Не треба да очекујете од трогодишњака да не дира скупе фигурице. Боље решење је да те фигурице изместите ван његовог дохвата.

Кад дисциплинске мере не дају резултат, уместо поправљања детета, поправите околности. Зато сте ви одрасла особа, а дете је – дете.

Наводне неуспехе схватате лично

Рећи ћу нешто што сте сигурно већ знали, али на шта се сваког дана треба подсећати. Савршен родитељ не постоји! Сви греше. Нико није смирен увек и у свакој ситуацији. Нико нема неограничену количину стрпљења. Зато престаните да све схватате лично и осуђујете себе. У већини случајева заправо и није до вас. Није до тога како се понашате, како сте до сад васпитавали дете, које сте дисциплинске методе користили. Једноставно је тако како јесте.

Без обзира на то да ли сте ауторитаран родитељ који примењује награде и казне или нежан родитељ усмерен на изградњу емотивних веза и емпатије. У свакој варијанти и ваше дете ће некад имати испад беса. Понашаће се онако како сматрате да не би смело. Јер они једноставно тако уче. Имајте на уму да не васпитавате дете за данас, за сутра, за следећу недељу. Резултати онога што радите видеће се у годинама и деценијама које долазе. Иако недостатак тренутних резултата лако може да обесхрабри, не значи да су ваши напори узалудни или да то што радите нема сврху.

Други проблем са непрекидним самокритиковањем је што може довести до тога да се осетите деморалисано, а та грижа савести на неки начин саму себе храни и чини да све више замерате себи. Зато морате радити и на сопственом самопоуздању, јер је оно кључ доброг родитељства и давања доброг узора деци.

Како да то урадите?

Покушајте да направите паузу. Не паузу од родитељства, паузу од гуглања, читања књига, савета. Замените књиге о родитељству неком добром драмом, трилером или било чим што ће вас опустити. Избегавајте на друштвеним мрежама оне савршене маме чија деца су супер, које сваког дана смишљају нове идеје и активности и никада не греше. Престаните да анализирате све што урадите и сваку реч коју изговорите пред децом. Покушајте да допустите понеки пропуст, да игноришете неко понашање које вас нервира и само да се забавите. Кад се осетите опуштеније и смиреније, вратите се на старо, али упамтите: спустите лествицу, не покушавајте све да поправите и не схватајте све лично!

Извор: sarahockwell-smith.com

Приредила: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама