Svi želimo imati dobru, dragu i pametnu decu koja će poštivati ljude oko sebe, koja će imati osećaj za dobro i loše, no često svojim visokim tonom radimo upravo suprotno od onoga što želimo
Ne ,ne, ne radi se o tome da detetu moramo svaki dan opet i opet usađivati dobre manire – spremaj sobu, napiši zadatak, pospremi igračke, opet si zločest, poštuj baku i deku, ne tuci brata …
To su sve prilično negativne konotacije kojima im dosađujemo, namećemo svoj autoritet baš u trenutku kada bi oni radili nešto drugo. Da ne govorimo o tome da jako često u ispadima nervoze znamo detetu reći svašta zbog čega nam je već sekundu nakon toliko žao, no nažalost – žalac je već uboden i boli bez obzira na ispriku.
No ono što bi svakako trebali raditi, odnosno govoriti svojoj deci, ukoliko želimo da ona postanu onakva kakvima ih želimo odgojiti tada moramo biti dosljedni s nekoliko najobičnijih riječi:
Oprosti mi – opraštam ti, Volim te, Ti to možeš! Hvala. Žao mi je.
„Oprosti mi molim te!“ – i mi roditelji grešimo. Svaki dan. Gde si stavio svoje cipele, opet ne znaš gde su? Mama, ti si ih pospremila, ne znam gde“ – nemojte na to reći – ah, da – tu su 😉 Recite oprosti mi što sam pomislila da si ti kriv. Žao mi je, hoćeš li mi oprostiti?
Na taj način pokazujete kako se mora ponašati onaj ko je kriv pa će tako i dete kada jednom pogreši, naučen vašim primerom reći „Oprosti mi mama.“ – „Opraštam.“
„Volim te“ – te dvije slatke reči potrebne su svakom čoveku na ovoj planeti, a posebnoj našoj deci. Roditeljstvo nije veza iz navike, pa ni te reči nikada neće zvučati suvoparno i površno – već će svaki dan stvoriti novu toplinu u srcu vašeg deteta. Što god ono radilo – bilo dobro ili malo nestašno, reči Volim te uvek će ih učiniti srećnima. A želimo da uvek budu sretni zar ne? I isto tako želimo da i naša deca pojme važnost ljubavi te da iste ove reči mogu lako reći svojim bakama, ujacima, prijateljima, budućim partnerima. Sada i kasnije u životu.
„Hvala“ – ako vi očekujete da vam šef, prijateljica, kolega, za sve što učinite kažu jedno najjednostavnije – hvala, verujte to isto očekuje i vaše malo dete. Ustvari – možda ne očekuje ako nije rastao u okruženju gde se Hvala i Molim koriste često, no te reči nisu samo stvar bontona već jedna vrlo važna stavka zdravog odnosa među ljudima. Stoga svom malom princu čak i ako ne napravi nešto veliko, ako vas samo posluša, recite hvala što siposlušao, i verujte drugi put će možda poslušati samo da čuje to malo-veliko Hvala.
„Žao mi je“ – postoje trenuci kada dete jako zapili za nešto što trenutno ne može dobiti, i to nas ljuti pa im odrešito kažemo – ne! A onda se isto tako ljutimo kada nam to malo biće na nešto što ga zamolimo kaže – ne, i ode?! Naučimo ih zato reči Žao mi je – ne možeš sada jesti čokoladu, uskoro će ručak, žao mi je, dobit ćeš je posle. Ili – žao mi je, ali upravo smo pospremili igračke i vreme je za spavanje. Ili još važnije – ako ga lupimo (nenamerno) – nemojte mu reći – Bilo je slučajno, zašto si baš tu naletio? Recite mu „Žao mi je što nisa pazila“ – tako će ono naučiti i kada vani u parkiću slučajno pokosi nekoga reći „žao mi je, nisam htio!“
5 saveta ako imate dete koje se raspravlja
Svim ovim rečima detetu ćemo sustavno ugrađivati osećaj za dobro i loše, osećaj za ljubav i sreću, no postoji još nešto što će vaše dijete naučiti da bude veliko, i zbog toga iznimno ponosno na sebe, a to su riječi:
Ti to možeš! Učite ih da nijedan uspeh ne dolazi odmah, da se moraju moći sami potruditi i da nijedan prvotni neuspeh ne znači da ono nešto ne može. Nema odustajanja jer drago dijete, ja znam da ti to možeš!
Izvor: index.hr