55 сензорних стратегија које се могу применити у учионици

27 марта, 2018

Када можемо да кажемо да дете има сензорну дисфункцију? Дете може да има поремећај сензорног функционисања онда када од стране нервног система не постоји детекција и/или одговарајућа организација сензорних органа.

Подстицање пажње кроз сензорне стратегије.

У овом тексту можете да прочитате сензорне стратегије излистане према чулима које могу бити корисне када је у питању функционисање детета у учионици или вртићкој групи. Оно што би увек требало да буде на уму јесте да је свако дете другачије и да ће свако реаговати према својим индивидуалним карактеристикама, вештинама и особинама

 

 

 

Опште сензорне стратегије

 

Коришћење визуелних распореда како би се указало шта следи.

Примена вежби дисања.

Смислити посебан сигнал који ће дете моћи да искористи када му треба кратка пауза.

Обезбедити миран простор где дете може да се повуче.

Дете би требало да седи у учионици даље од дистрактора односо узурпатора.

Офлакторне и густативне (чуло мириса и укуса) сензорне стратегије

Жвакање грицкалица као да су жваке (зна да има умирујуће дејство).

Ношење јестивог накита.

Ношење врхова на оловци који се смеју и могу грицкати (али не и јести).

Коришћење фломастера са мирисом за писање или цртање.

Корићење пластелина у који је стављена нека мирисна арома у паузама.

Жвакање хрскавих грицкалица (за додатну стимулацију).

Пијење хладна воде (за додатну стимулацију).

Направити сензорна боце које имају умирујуће и стимулишуће дејство.

Аудиторне сензорне стратегије

Пуштање тихе, смирујуће музике.

Смишљање рима и песма које ће привући пажњу на задатак.

Тражити од детета да понови инструкције или битне информације након слушања.

Допустити детету да уђе или пређе на следећу активност пре/после остатка групе.

Дати детету довољно времена да обради информацију коју је добило усменим путем.

Обезбедити тихо место када се дете испитује или ради тест како би могло да се фокусира.

Проприоцептивне сензорне стимулације

Правите “сензорне“ паузе где ће дете моћи да гњећи/стиска тесто.

Правите “сензорне“ паузе где ће дете моћи да ради вежбе са отпором.

Нека дете држи тешка врата тако да цео разред уђе/изађе.

Нека дете понесе неколико тежих књига у библиотеку.

Правите “сензорне“ паузе где ће дете имати задатак да скаче.

Правите “сензорне“ паузе где ће дете моћи да стиска балоне са различитим пуњењем (рижом, пластелином, брашном, пасуљем,…).

Нека дете исцепа/згужва неколико папира

Нека дете детаљно обрише таблу или столове.

Тактилне сензорне стратегије

Правите “сензорне“ паузе где ће дете моћи да корсити тактилне кутије.

Седење у лазy баг фотељама.

Спровођење активности тако да се што више користе руке.

Коришећење вибрирајуће оловке током писања.

Пуцкање ваздушастих паковања.

Направите кратку паузу у раду за вежбе за прсте (гимнастика за прсте).

Пишите слова/речи у песку.

Користите Монтесори материјал за учење слова (слова од шмиргле).

Користите сензоне кутије (кутија напуњене нпр. кукурузом) како би дете скривене предмете.

Игре са пљескањем рукама у ритму са паром у клупи.

Оштрење оловака.

Користите хула хоп како би дете могло да одреди своје место у простору уколико имају проблем са додиривањем осталих.

Направите кутију са различитим материјалима и текстурама који се могу опипавати.

Вестибулатне сензорне стратегије

Покретне игре и песме.

Седење на столици за љуљање.

Седење на пилатес лопти.

Седеће или лежање на поду током читања.

Дозволити детету да стоји током рада.

Стој на једној нози.

Залепите папире траке на под да их дете прати приликом преласка из једне учионице у другу.

Дајте задатак детету да подели свима у групи папире/бојице,…

Визуелне сензорне стратегије

Смањити или угастити светло.

Смањите број предмета на столу детета.

Смањите број украса и постера на зиду где се налази табла.

Покријте део задатка како би се сконцентрисало само на један задатак.

Користите чек листе за задатке и активности које су урађене и које би требало урадити.

Дете би требало да седи даље од прејаке светлости.

Припремите лавиринте, скривене слике и предмете, игре „Ја видим“  као стратегије за смиривање.

 

Извор: Питајтедефектолога

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама