Za osećanja osetljive dece treba imati razumevanja. Iako ste ponekad možda zabrinuti ili začuđeni zbog njihovog ponašanja, s vašim detetom je sve u redu i vrlo je važno da i vi i dete budete toga svesni.
Evo šest stvari koje su jako osetljivoj deci potrebne od svojih roditelja, a ne umeju da ih traže:
Volite ih zbog toga što su
Ovakva deca često osećaju stvari dublje i intenzivnije od „običnih ljudi”. Velika osećajnost nije izbor, nego biološko nasleđe. Ne pretpostavljajte da je vaše osetljivo dete kao vi i da ono što odgovara vama, odgovara i njemu.
Osetljiva deca ne mogu da kontrolirašu koliko nešto duboko osećaju. Ne mogu ni da odluče da podvuku crtu i neke osećaje jednostavno odbace.
Također, jako osetljivo ne znači odmah i previše osetljivo. Iako biste kao roditelj možda želeli da vam je dete nekad veselije, društvenije i otvorenije, nemojte to forsirati jer deca ne znaju kako da oteraju te svoje osećaje koji ih muče.
Pomozite svom detetu da nauči da prihvatiti činjenicu da nije „debelokožac“ i da ga vi volite takvo kao što je.
Slušajte svoju intuiciju, ne stručnjake
Stručnjaci, lekari, psiholozi i ostali često bi sve želeli da reše i isprave te roditeljima osetljive dece preporučuju terapije, seanse, odlaske psihologu, pa ponekad i lekove. No, jako često, dijagnoze su loše postavljene jer kod jako osetljive dece se nema šta lečiti.
Lekari takođe žele na svaki slučaj staviti etiketu, a ponekad je teško shvatiti i doznati sve o detetu tokom terapije ili konsultacije koje traju jedan sat.
Naučite ih granicama
Ova deca su po prirodi vrlo brižna i osetljiva prema osećajima drugih, dok svoje zanemaruju. Roditelji bi stoga trebalo da ih nauče da je u redu ponekad staviti svoja osećanja na prvo mesto i da treba postaviti određene granice, čak i u brizi za druge. To nije sebičnost, neko zdravi razum.
Školske i grupne aktivnosti
Ako vam jako osetljivo dete kaže da ne želi da ide u školu ili na neku grupnu aktivnost, nemojte odmah pretpostaviti da je razmaženo, potrudite se da saznate zašto. Možete i pretpostaviti da se iza njegovih reči krije nešto više.
Škola je glasna, deca umeju da budu surova. Da udare, isključe nekoga, vređaju. Škola sama po sebi takođe može biti prestimulativno okruženje za vaše dete.
Jako osetljiva deca osećaju nepravdu i okrutnost svuda oko sebe, čak i ako se ne odnosi na njih. Ako vas vaše dete zamoli da taj dan ne ide u školu nego ostane kod kuće, imajte na umu da možda proživljava nešto što je previše za njega.
Slušajte
Ponekad osetljivoj deci ne treba savet, mišljenje ili dug i stimulativan razgovor. Ponekad mi je dovoljno da ih roditelji saslušaju bez dodatnih intervencija.
Držite ih blizu
Osetljiva deca traže blizinu, podršku i razumevanje svojih roditelja, koji će znati biti uz njih u kritičnim situacijama, ali i onim svakidašnjim. Jer, vi ste njihova zvezda vodilja. Ponašajte se tako!
Izvor: djecjaposla.com
Moja devojcica je stidliva i povucena,u vrticu je pokazala napredak ,lepo se igra sa drugarima i komunicira sa vaspitacicama..sledeci nas korak je bio polazak u skolu i razgovor sa psihologom i moje veliko razocaranje u psihologa koja je istakla da je mnogo vise ocekivala od nje,mogla je ispitati dvoje dece i da devojcica nije zelela da joj se otvori ,imala je kratke odgovore ,uspela da vidi znanje ali treba joj da sazri.Zar je moguce da treba svako dete biti isto,da li sme postojati razlicitost..nisu sva deca ista.
OK. Dete je previše osećajno, za njega je odlazak u školu ponekad previše intenzivan i vi kad tako vidite da mu je to „strašno“ pustite ga taj dan ne ide u školu. Ma nemoj?!?!? I kako ce to dete da završi tu školu? Kako će da prevazidje tu svoju hiper senzitivnost? Kako će da stekne prijatelje van porodice? Vas savet je da dete „pustimo“ i da s mu pokažemo da ga volimo takvog kakvo je. Naravno, ali nisu mu svi ljudi sa kojima ce doci i kontakt roditelji i nece svi biti blagonakloni ka njemu.
Prvo BRAVO ZA TEKST! Djordje, na nama roditeljima je da prepoznamo senzibilitet svoje dece, i ukoliko kazu da im se ne ide u skolu, da ga ispisete iz skole, verujte da nesto debelo nije u redu u skoli. Morate da verujete svom detetu. Govorim iz iskustva, moj problem nije bio to sto nisam verovala detetu nego sto nisam ocekivala da u skoli imamo nastavnike koji imaju potrebe da se nad takvom decu izivljavaju, da na njima treniraju strogocu zato sto takva deca ne pruzaju otpor, vec trpe do krajnjih granica. To sa vrsnjacima prevazilaze, teze ali uspevaju, ali sa odraslim osobama i nama je tesko a ne njima. Zato, verujte svom detetu, pruzajte mu maksimalnu podrsku, ukljucite se u svakodnevni zivot, slusajte svoje dete i verujte mu.Takva deca su uvek u pravu. To sto cete mu pokazati da mu verujete je najbolja podrska. Vremenom ce te svoje emocije da kanalisu i postanu dobri ljud sa izuzetno razvijenom empatiojm.