Мајке би могле да уче од тата и постану још бољи родитељи него што то већ јесу
Да ли је баш увек истина да увек „мама зна најбоље“ или ипак постоје неке ситуације у којима би маме могле нешто да науче од тата?
Мајкама нема премца по питању родитељства, а с тиме се слажу и очеви. Мајке најбоље познају своју децу, знају коју храну деца воле, како децу треба неговати и одевати, како их лечити и слично. Као најбољи познаваоци своје деце, мајке врло често деле савете очевима који им по питању родитељства, наводно, нису ни до колена.
Али, да ли је баш увек тако? Знају ли маме баш увек апсолутно најбоље за своје дете или ипак постоје неке ситуације у којима очеви имају предност?
Набројаћемо вам неколико ситуација у којима би маме могле да уче од тата и постану још бољи родитељи!
Тате се с децом забављају
Док маме истражују које су књиге или ТВ емисије прикладне узрсту њиховог детета, тате су по питању васпитања нешто флексибилније, опуштеније и бирају активности с децом у којима и они сами уживају, попут играња лоптом, трчања, шуге, састављања или креирања нечега.
Тате се не замарају модним детаљима
Док маме код одевања детета воде рачуна о детаљима, тате се углавном баве функционалном страном одевања: је ли детету топло и носи ли дете адекватну обућу. А то што се боја чарапа баш не слаже с бојом ципелица или панталоница и није толико битно, зар не?
Тате лакше постављају правила и границе
Маме се пречесто боје да не упадну у категорију „строгих мама“, а тате немају проблема с изговарањем магичне речи Не. „Ако не спредиш играчке, нема цртаћа!“, то је реченица коју већина тата изговара без задршке. Ово можда звучи помало окрутно, али тате углавном раде праве ствари постављајући исправне границе у односу родитељ – дете.
Тате лакше затраже помоћ
Маме често мисле да морају да буду „супер маме“ и да им не треба ничији савет или помоћ те да све морају и могу саме. Ствари су друкчије с татама. Уколико нису баш сигурни како нешто да ураде, они ће врло лако и без комплекса да затраже савет од других, не обазирући се на то како ће их други доживети
Тате су мање склоне „паници“
Када им дете по први пута падне и повреди се, маме инстинктивно покушавају све како би детету помогле и санирале повреду. Тате у таквим ситуацијама чешће остају присебни па насвесно уче децу да код повреда и сличних неугодних ситуација не треба реаговати претерано хистерично.
Тате нису оптерећене перфекционизмом
Без обзира на то о чему се тачно ради – дојењу, успављивању, купању или храњењу – маме су забринуте раде ли све исправно (или најбоље). Тате су, с друге стране, спремније да се суоче с изазовом без пуно калкулисања не водећи рачуна о перфекционизму.