Majke bi mogle da uče od tata i postanu još bolji roditelji nego što to već jesu
Da li je baš uvek istina da uvek „mama zna najbolje“ ili ipak postoje neke situacije u kojima bi mame mogle nešto da nauče od tata?
Majkama nema premca po pitanju roditeljstva, a s time se slažu i očevi. Majke najbolje poznaju svoju decu, znaju koju hranu deca vole, kako decu treba negovati i odevati, kako ih lečiti i slično. Kao najbolji poznavaoci svoje dece, majke vrlo često dele savete očevima koji im po pitanju roditeljstva, navodno, nisu ni do kolena.
Ali, da li je baš uvek tako? Znaju li mame baš uvek apsolutno najbolje za svoje dete ili ipak postoje neke situacije u kojima očevi imaju prednost?
Nabrojaćemo vam nekoliko situacija u kojima bi mame mogle da uče od tata i postanu još bolji roditelji!
Tate se s decom zabavljaju
Dok mame istražuju koje su knjige ili TV emisije prikladne uzrstu njihovog deteta, tate su po pitanju vaspitanja nešto fleksibilnije, opuštenije i biraju aktivnosti s decom u kojima i oni sami uživaju, poput igranja loptom, trčanja, šuge, sastavljanja ili kreiranja nečega.
Tate se ne zamaraju modnim detaljima
Dok mame kod odevanja deteta vode računa o detaljima, tate se uglavnom bave funkcionalnom stranom odevanja: je li detetu toplo i nosi li dete adekvatnu obuću. A to što se boja čarapa baš ne slaže s bojom cipelica ili pantalonica i nije toliko bitno, zar ne?
Tate lakše postavljaju pravila i granice
Mame se prečesto boje da ne upadnu u kategoriju „strogih mama“, a tate nemaju problema s izgovaranjem magične reči Ne. „Ako ne sprediš igračke, nema crtaća!“, to je rečenica koju većina tata izgovara bez zadrške. Ovo možda zvuči pomalo okrutno, ali tate uglavnom rade prave stvari postavljajući ispravne granice u odnosu roditelj – dete.
Tate lakše zatraže pomoć
Mame često misle da moraju da budu „super mame“ i da im ne treba ničiji savet ili pomoć te da sve moraju i mogu same. Stvari su drukčije s tatama. Ukoliko nisu baš sigurni kako nešto da urade, oni će vrlo lako i bez kompleksa da zatraže savet od drugih, ne obazirući se na to kako će ih drugi doživeti
Tate su manje sklone „panici“
Kada im dete po prvi puta padne i povredi se, mame instinktivno pokušavaju sve kako bi detetu pomogle i sanirale povredu. Tate u takvim situacijama češće ostaju prisebni pa nasvesno uče decu da kod povreda i sličnih neugodnih situacija ne treba reagovati preterano histerično.
Tate nisu opterećene perfekcionizmom
Bez obzira na to o čemu se tačno radi – dojenju, uspavljivanju, kupanju ili hranjenju – mame su zabrinute rade li sve ispravno (ili najbolje). Tate su, s druge strane, spremnije da se suoče s izazovom bez puno kalkulisanja ne vodeći računa o perfekcionizmu.