Мехмед Селимовић рођен 26. априла 1910. у Тузли и преминуо после дуже болести 11. јула 1982. године у Београду, један је од најзначајнијих југословенских писаца ранга европског класика друге половине XX века.
7. ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ 1942.
До почетка Другог светског рата радио је као професор гимназије у родној Тузли. Прве две године рата живео је у Тузли, где је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Агитпропа за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда. Године 1944. прешао је у Београд, где је обављао значајне политичке и културне функције.
6. МЕША ОД 1946.
У литератури се јавио као приповедач. Године 1946. у београском часопису „Наша књижевност“ објавио је своју прву приповетку „Пјесма у олуји“. Од тада своје књижевне радове потписује са Меша.
Прву књигу приповедака „Увријеђени човјек“ објављује у Сарајеву 1947. Негове ране књиге приповедака нису побудиле знатнију пажњу.
5. ПРОФЕСОР И ДИРЕКТОР
После рата једно време је радио као универзитетски наставник у Сарајеву. Потпом обавља низ високих дужности у култури. Био је директор Босна-филма, директор Народног позоришта и главни и одговорни уредник у издавачком предузећу Свјетлост у Сарајеву.
Због пригушеног сукоба са тадашњим политичким руководством у БиХ, манифестованог појединачним гестовима, изјавама и написима, напушта Сарајево и прелази у Београд 1971. године, након што је пензионисан.
4. „ДЕРВИШ И СМРТ“ О БРАТУ
За свој роман „Дервиш и смрт“ Селимовић је рекао да је роман о његовом брату. Баш је тај роман Мешина једва чујна побуна против друштва и атак на себе због кукавичлука
и ћутања када је о његовом брату била реч. Наиме , и Меша и његов брат у Другом светском рату борили су се на страни партизана , и у рату стекли многе почасти. Негде пред сам крај рата Мешин брат је оптужен за крађу и преки суд га је по кратком поступку осудио на смрт. Меша се због тога никада није жалио Партији. (Осуђени несрећник узео је из неке напуштене куће кревет , да његова супруга , која је тада била пред порођајем , не би спавала на поду).
3. СРБИН ИЗ МУСЛИМАНСКЕ ПОРОДИЦЕ
„Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом“, написао је Селимовић новембра 1976. у писму Српској академији наука и уметности.
2. ДВЕ ЋЕРКЕ ПРОФЕСОРКЕ
Са супругом Дарком, која је прекинула студије да би се удала за њега, Меша има две ћерке Јасенку и Машу. Није им бранио да пишу, али није их ни претерано подржавао. Једна је професор енглеског, а друга професор српског језика у пензији.
1. ВЕЛИКИ НАВИЈАЧ ЗВЕЗДЕ
„Мој отац је био велики навијач Црвене звезде, један од оних „највећих“. Једном приликом, тачније, први пут, он је са својом другарицом, а истовремено и другарицом моје маме дошао на вечеру у кућу Селимовића. Након вечере, деда је приметио да се мој тата због нечега не осећа лагодно. Питао га је:
„Шта је, млади господине, зашто сте се тако узврпољили?“
Оцу је било непријатно, али је превалио преко усана да за десет минута почиње нека Зведина утакмица, вероватно веома важна у том тренутку. А дедин одговор је био:
„Јао, стварно, па што не кажете“.
Ето, спорт их је зближио, а мој тата је тада први пут и упознао моју маму“, испричао је Мешин унук Никола Момчиловић, телевизијски редитељ.
Извор: http://mondo.rs/