Не судите ми ако видите моје дете како седи у ћошку за време физичког јер нема опрему.
Не судите ми ако није предао домаћи задатак који је остао на радном столу.
Не судите ми ако добију неоправдани јер су се успавали.
Оно што некима можда изгледа као неодговорно родитељство је нешто што ја зовем родитељство са сврхом, са циљем да код деце израдим кључне животне вештине.
Престала сам да им правим сендвиче и пакујем ручак, одавно.
НЕ доносим им заборављене ручкове, домаће задатке, опрему за физичко…
Како бих, на крају, одгајила независне, способне људе ако ја радим све за њих.
Зато, од следеће школске године, за свог тинејџера престаните да радите ових 7 ствари.
1. Да их будите за школу
Ако још увек за свог мезимца изигравате будилник, иако је одавно премашио једноцифрен број година, време је да престанете. Моја деца су то за устајање на време сама била одговорна већ од петог разреда. Успаваће се понекад, сигурно, али кад буду морали да без доручка изјуре, следећи пут ће боље размислити да ли им се исплати да одремају „само још пет минута”.
Једна моја познаница рекла ми је да су њени тинејџери толико слатки када се ујутру протежу и неће да устану и да ужива у томе да их сваког јутра она буди. Моји синови су мени неодољиви, ма најдивнији. Али то не значи да не морам од њих да направим самосталне, способне младе људе.
2. Спремате им доручак и пакујете ручак
Мој јутарњи аларм је звецкање тањира које моја деца склањају за собом након доручка. Мој посао је да обезбедим да они кад устану имају шта да доручкују, али свакако није мој посао да им постављам и склањам за њима.
Исто важи и за паковање ручка. Мој посао је да обезбедим да је у кући увек довољно намирница и скуван ручак, а паковање је њихов задатак.
3. Носите им заборављене ствари у школу
Родитељи, немојте пропустити прилику да на мање битним стварима у животу ваша деца осете шта значи сносити одговорност за своје поступке. Заборавио си опрему за физичко? Нађи начин да се оправдаш или добиј неоправдани па следећи пут мало више мисли о својим обавезама.
Код нас се зна – нема слања порука мами и тати да нешто заборављено добаце до школе. Пошаљу они понекад, али веома ретко то заиста и урадимо (евентуално ако су у питању кључеви од куће или било шта што је везано за њихову безбедност). У супротном – штета.
4. Преузимате одговорност за њихове заборављене обавезе.
„Јао! Па ја за сутра имам да завршим рад из ликовног! Треба ми глина!”. Већ је осам сати, књижаре не раде, па седате у ауто и обилазите град у покушају да нађете све што је потребно и, разуме се, помогнете свом мезимцу да заврши пројекат. Ја – не! Основних ствари увек мора бити у кући и о томе бринем (пластелин, бојице, папири…). Али ако је мој тинејџер заборавио на своје обавезе, свакако нећу од тога правити хитан случај у последњи час. Жао ми је, сутра ћеш наставнику морати да објасниш шта се десило.
5. Перете сав њихов веш
„Шта? Ниси ми опрала зелену мајицу?” Ово ми је увек згодна прилика да их подсетим да моја сврха није да њима служим. И да нисам ја једина у кући која уме да укључи машину за веш. Децу треба на то подсетити с времена на време. Оног момента кад забораве да ја нисам њихова слушкиња, добију пуне руке веша за прање.
Веш најчешће перем ја и свако добије своју гомилу коју потом слаже и сортира. Али то не значи да нису способни да на себе преузму цео процес.
6. Зивкате њихове наставнике или им пишете на Фејсбуку, Вајберу…
Ако наше дете има проблем са наставником или тренером, то је његова одговорност. Нема шансе да ћемо ми, као родитељи, ускакти на сваку несугласицу и решавати проблем. На тај начин рушимо ауторитет наставника.
Научите дете да ако му је нешто заиста важно, онда треба да научи да се за то избори сам или да, ако не може, дође и затражи помоћ.
Наравно, овде мислим на свакодневне ситуације и конфликте до којих долази у нормалним односима наставник – ученик. Нећете сигурно игнорисати било какве непримерене односе или ситуације.
7. Мешате им се у школовање
Спустите оловку, драги родитељи. Никакво заједничко писање задатака, пропитивање, помагање не долази у обзир када је реч о тинејџерима. Свакако да ћете увек бити заинтересовани за њихове задатке, напредовање у школи, оцене, али да се мешате до те мере да на крају лекцију научите боље него дете, не долази у обзир!
Шта је ваш циљ?
Желите ли да одгајите способног, предузимљивог младог човека?
Ако је тако, онда је време да се повучете из сваког посла, сваке обавезе коју ваше дете може да обави само. Знам ја да су они ваша деца и да је леп осећај удовољити им с времена на време, али границе морају да постоје.
Више од свега желим да будем сигурна да, кад моја деца дођу у ситуацију да у потпуности сами морају да решавају неки проблем, да ћу моћи мирно да се повучем и то им дозволим.
Зато вас молим – не судите ми кад видите моје дете како трчи за аутобусом који одлази, како једини нема опрему за физичко па седи са стране.
Све је то са циљем и сврхом.
Приредила: А. Ц.