Кад остављате ујутру дете у вртићу, срећете и друге родитеље који су дошли истим “послом”. Међу њима има различитих типова, а Лукин портал издвојио је ових седам.
1. Пословни родитељ
Ово је тип родитеља који делује дистанцирано. Једва поздравља друге родитеље, механички ставља дететове ствари у ормарић, допрати дете до собе, на брзину се сагиње како би му дао кратак загрљај и одлази без освртања.
2. Неорганизoван родитељ
Родитељ који очигледно касни, делује смушено с полуосмехом на лицу, често заборавља дететове ствари, па се накнадно враћа.
3. Родитељ који оклева
Овај родитељ никако да се одвоји од детета, грли га, љуби и отеже, желело то дете или не. Обично још нешто мора да пита васпитачицу и неколико пута провири у собу. Задржаће се још мало и како би проучио да није нешто пропустио с огласне табле.
4. Бучан родитељ
Појављује се и постаје центар пажње. Гласно поздравља све, укључујући особље, децу и друге родитеље. Шали се са свима и једноставно је препун енергије.
5. Родитељ под стресом
Улази чврста корака и вуче дете за собом. Овај родитељ очигледно има којешта на памети и оставља дете без пуно интеракције. Дете, или срећно утрчава у собу, жељно позитивне енергије, или му је родитељ већ пренео свој стрес па је уплакано.
6. Родитељ који се жали
Чим стигне, хвата се у коштац са стварима које ту треба решити. Зашто у ормарићу мог детета нема вешалице? Зашто је креветић мог детета у ћошку? Обраћају ли васпитачице уопште пажњу на ту децу?
7. Родитељ с манирима
Пристојно и мирно улази с дететом, разговарајући с њиме о некој теми. По потреби помаже детету при пресвлачењу. Потом следи загрљај, пољубац и „Видимо се касније!”, а затим одлази.
У неком тренутку, сви смо ми били сваки од ових типова родитеља. Добро знамо како је то бити родитељ који оклева. Ако су деца баш мала, почетком нове вртићке године им дајемо велики загрљај и пољубац, али након тога бисмо најрадије још мало остали.
Остатак године обично „врлудамо” између пословног и пристојног родитеља. Има јутара кад журимо на посао, па загрлимо и пољубимо дете, и вани смо. Друго јутро можда имамо времена дубоко удахнути и сместити дете на начин да му чак мало помогнемо у повезивању с пријатељима и тетама.
Јесте ли икад размишљали о томе како остављате дете у вртићу? Примећујете ли понашање других родитеља?
А можда је најбоље понекад поставити себи само једно питање – Какав „вртићки” тип родитеља је потребан мом детету?