„Samo pripremljen govornik zaslužuje samopouzdanje.“ (Dejl Karnegi)
Strah od javnog nastupa je među najzastupljenijim strahovima. U njegovoj osnovi je zapravo strah od odbijanja. Kako javni nastup ne bi za vas predstavljao bauk, korisno je obratiti pažnju na nekoliko saveta utemeljenih na retorici.
1. Priprema. Pođite od toga da sve zavisi isključivo od vas. Ukoliko ste dobro pripremljeni za predavanje, vaše samopouzdanje će biti na višem nivou, pa će se i trema umanjiti. Govorenje je spontano (kada ste dobar govornik). Govor ne sme da bude spontan. Priprema uliva sigurnost i otklanja strah od javnog nastupa. Isto važi i za vaša predavanja. Ukoliko nemate pripremljeno izlaganje za čas, delovaćete nestručno. Uz dobru pripremu, nastavnik zvuči udebljivo, što je jedan od osnovnih uslova dobrog izlaganja.
2. Vaš izgled i ponašanje – od toga zavisi kako će vas ljudi prihvatiti. Ponašajte se kao da već imate samopouzdanje. Dostojanstveno držanje i izražajnost očiju umnogome mogu doprineti vašem izlaganju, baš kao što nesigurnost i neuredan izgled mogu naštetiti.
3. Pravilno disanje je osnova govorništva. Jedino pravilnim disanjem omogućavate da se razviju svi tonovi u grlu, kao i da svaki ton dobije punu snagu. Veština disanja se ogleda u tome da se pri udisanju unosi što veća količina vazduha u pluća. To je veština koja se, uz vežbu, može savladati.
4. Pravilno izgovaranje svakog glasa u reči je takođe važno, a može se unaprediti vežbama artikulacije.
5. Dikcija: rečenični sklop, jasnost izražavanja i boja reči u velikoj meri određuju lepotu vašeg govora. Nije cilj da vas učenici čuju, već da vas razumeju. Kako biste postigli jasnost u izražavanju, pošto ste savladali sve zahteve artikulacije, morate brinuti o tome da svaku reč i svako slovo u reči izgovorite, da nijedno slovo u reči ne bude sumnjivo izraženo, da nijedna reč ne bude nedorečena, nejasna ili progutana. Dikcija, pored tehničke, pretpostavlja i stilsku jasnoću, odnosno sklop rečenice takav da njome misao bude jasno i nesumnjivo iskazana. Učite od najboljih govornika, slušajte njihova izlaganja i obraćajte pažnju na dikciju.
6. Pauza za efekat utiče na to da vaše izlaganje ne deluje monotono, već živo i ubedljivo. Time ćete kod učenika održati pažnju, što je za jednog nastavnika od presudne važnosti.
7. Gestovi, udruženi s rečima, moraju biti tumač i izraz istih misli. Nemojte samo stajati ukočeno na sredini učionice. Gestovi bi trebalo da budu prirodni, ne preterani. Takođe, važno je da njima naglašavate bitne stvari u svom izlaganju, to jest da ih koristite svrsishodno.
8. Etika. Svakom besedniku, pa i nastavniku, svrha mora biti dobro. Nijedno blistavo izlaganje nema vrednost ukoliko ne služi širenju pozitivnih vrednosti. Obrazovne ciljeve zato uvek treba na pravi način usklađivati sa vaspitnim.
Autor članka: Doc. dr Biljana Ćirić
Izvor: institut.edu.rs