Поласком у колектив, долази до контакта са другом децом, размене различитих узрочника и повећаног обољевања. Ово међутим има и своје позитивне стране, истиче за Б92 проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог из Универзитетске дечје клинике „Тиршова“.
“Постоји доста доказа да деца која су често болесна у детињству, посебно ако имају високе температуре у току тих епизода, касније ређе болују од озбиљних болести, укључујући и малигне.“
За функционисање имуног система је неопходно да он стално буде активан, да вежба као што вежбају спортисти. Одсуство стимулуса (прекомерна чистоћа), доводи до смањења функције имуног система, напомиње проф. др Несторовић.
“Људи нису еволуционо предвиђени да буду чисти, наши преци се нису купали сваки дан. Људи су често имали паразите. Прекомерна чистоћа доводи до настанка бројних болести, на пример, често туширање може покренути екцем. Довољно је погледати мапу света, па ће се уочити да тамо где има паразита и где су људи прљави, нема модерних болести Запада (алергије, аутоимуних болести, дијабетеса итд). Ово не значи да не треба прати руке пре јела, већ да се хигијена мора свести на разумну меру“, поручио је он.
Наводи да извођење деце на хладно, до један сат при температурама до минус 10 степени Целзијусових, стимулише имуни систем.
Ово знамо из искустава Руса и Сандинаваца, који често децу остављају да спавају напољу при ниским температурама. Сличан је и ефекат високих температура. Истраживања су показала да боравак у сауни до сат дневно, стимулше имуни систем, а преко тога може имати негативне последице на организам.
Децу треба изводити на хладно, треба да се играју напољу. Код физичке активности се из мишића ослобађа један цитокин, интерлеукин 6, који одлично стимулше имуни систем.
Проф. др Милош Марковић, имунолог са Медицинског факултета у Београду, за Б92 говори да идеја о неодласку у вртић да деца не би била болесна, нема пуно логике, јер како каже све је то саставни део одрастања.
“У вртићу због тога што је велики број деце присутан често круже различити патогени и грип је само један од њих и деца се често инфицирају и разболе. Чињеница је да многе инфекције, па и грип не морају увек да буду клинички манифестовани“.
Он додаје да 99 одсто деце има добар имунитет, али напомиње да морају да га стичу постепено током одрастања, те да било каква поштеда нема много смисла.
Добар имунитет зависи најпре од правилне исхране, како у погледу довољног уноса калорија, тако и разноврсности састава, посебно добар унос поврћа и воћа. Иако важи правило да су мршави људи здрави, сва истраживања показују да неколико килограма преко идеалне тежине значе и боље одбрамбене способности.
Унос цинка, јода, селена, бакра је од критичног значаја за функционисање имуног система. Последњих година се показало да је здрав сан један од важних елеманата доброг имунитета, особе које пате од несанице често обољевају од запаљенских болести.
Извор: Б92