Polaskom u kolektiv, dolazi do kontakta sa drugom decom, razmene različitih uzročnika i povećanog oboljevanja. Ovo međutim ima i svoje pozitivne strane, ističe za B92 prof. dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog iz Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“.
“Postoji dosta dokaza da deca koja su često bolesna u detinjstvu, posebno ako imaju visoke temperature u toku tih epizoda, kasnije ređe boluju od ozbiljnih bolesti, uključujući i maligne.“
Za funkcionisanje imunog sistema je neophodno da on stalno bude aktivan, da vežba kao što vežbaju sportisti. Odsustvo stimulusa (prekomerna čistoća), dovodi do smanjenja funkcije imunog sistema, napominje prof. dr Nestorović.
“Ljudi nisu evoluciono predviđeni da budu čisti, naši preci se nisu kupali svaki dan. Ljudi su često imali parazite. Prekomerna čistoća dovodi do nastanka brojnih bolesti, na primer, često tuširanje može pokrenuti ekcem. Dovoljno je pogledati mapu sveta, pa će se uočiti da tamo gde ima parazita i gde su ljudi prljavi, nema modernih bolesti Zapada (alergije, autoimunih bolesti, dijabetesa itd). Ovo ne znači da ne treba prati ruke pre jela, već da se higijena mora svesti na razumnu meru“, poručio je on.
Navodi da izvođenje dece na hladno, do jedan sat pri temperaturama do minus 10 stepeni Celzijusovih, stimuliše imuni sistem.
Ovo znamo iz iskustava Rusa i Sandinavaca, koji često decu ostavljaju da spavaju napolju pri niskim temperaturama. Sličan je i efekat visokih temperatura. Istraživanja su pokazala da boravak u sauni do sat dnevno, stimulše imuni sistem, a preko toga može imati negativne posledice na organizam.
Decu treba izvoditi na hladno, treba da se igraju napolju. Kod fizičke aktivnosti se iz mišića oslobađa jedan citokin, interleukin 6, koji odlično stimulše imuni sistem.
Prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, za B92 govori da ideja o neodlasku u vrtić da deca ne bi bila bolesna, nema puno logike, jer kako kaže sve je to sastavni deo odrastanja.
“U vrtiću zbog toga što je veliki broj dece prisutan često kruže različiti patogeni i grip je samo jedan od njih i deca se često inficiraju i razbole. Činjenica je da mnoge infekcije, pa i grip ne moraju uvek da budu klinički manifestovani“.
On dodaje da 99 odsto dece ima dobar imunitet, ali napominje da moraju da ga stiču postepeno tokom odrastanja, te da bilo kakva pošteda nema mnogo smisla.
Dobar imunitet zavisi najpre od pravilne ishrane, kako u pogledu dovoljnog unosa kalorija, tako i raznovrsnosti sastava, posebno dobar unos povrća i voća. Iako važi pravilo da su mršavi ljudi zdravi, sva istraživanja pokazuju da nekoliko kilograma preko idealne težine znače i bolje odbrambene sposobnosti.
Unos cinka, joda, selena, bakra je od kritičnog značaja za funkcionisanje imunog sistema. Poslednjih godina se pokazalo da je zdrav san jedan od važnih elemanata dobrog imuniteta, osobe koje pate od nesanice često oboljevaju od zapaljenskih bolesti.
Izvor: B92