Деца све навике понесу од куће. Она уче од својих родитеља и усвајају моделе понашања, зато би добар отац требао да буде прави пример својој деци.
Њега красе ове особине:
Прави отац није онај који зарађује пуно новца како би купио скупе поклоне својој жени и деци или да како би их одвео на одмор два пута годишње. Није ни онај који зарађује новца довољно да својој деци обезбеди школовање у приватној школи и покрива све њихове трошкове.
Прави отац је онај који је увек ту. Онај који не напушта породицу у најтежим тренуцима и никада их не оставља најближе да се сами носе са проблемима.
Прави отац је спреман да уложи напор и време, чак и када је уморан, само да би удовољио својој деци.
Прави и одан отац је онај који је спреман да због породице направи компромис и у одређеним тренуцима жртвује сопствене потребе, жеље, па чак и срећу.
Добар отац своју децу учи правим вредностима, љубави, љубазности и оданости.
Истински добар отац је онај који је пример исправног односа према жени. Онај ко се према њој опходи достојанствено, са поштовањем и љубазношћу.
Речи бескористан, некомпетентан, слаб и глуп не постоје у разговору са децом у његовом речнику. Он је ауторитет, али га се деца не плаше. За њега не постоји ништа важније од породице, а њихова срећа му је приоритет.
Добар отац слуша своју децу и зна све њихове планове, жеље и страхове.
Прави отац је онај за кога деца кажу: „Он је узор, мој најбољи пријатељ, ментор и учитељ. Он је мој отац”.