Deca sve navike ponesu od kuće. Ona uče od svojih roditelja i usvajaju modele ponašanja, zato bi dobar otac trebao da bude pravi primer svojoj deci.
Njega krase ove osobine:
Pravi otac nije onaj koji zarađuje puno novca kako bi kupio skupe poklone svojoj ženi i deci ili da kako bi ih odveo na odmor dva puta godišnje. Nije ni onaj koji zarađuje novca dovoljno da svojoj deci obezbedi školovanje u privatnoj školi i pokriva sve njihove troškove.
Pravi otac je onaj koji je uvek tu. Onaj koji ne napušta porodicu u najtežim trenucima i nikada ih ne ostavlja najbliže da se sami nose sa problemima.
Pravi otac je spreman da uloži napor i vreme, čak i kada je umoran, samo da bi udovoljio svojoj deci.
Pravi i odan otac je onaj koji je spreman da zbog porodice napravi kompromis i u određenim trenucima žrtvuje sopstvene potrebe, želje, pa čak i sreću.
Dobar otac svoju decu uči pravim vrednostima, ljubavi, ljubaznosti i odanosti.
Istinski dobar otac je onaj koji je primer ispravnog odnosa prema ženi. Onaj ko se prema njoj ophodi dostojanstveno, sa poštovanjem i ljubaznošću.
Reči beskoristan, nekompetentan, slab i glup ne postoje u razgovoru sa decom u njegovom rečniku. On je autoritet, ali ga se deca ne plaše. Za njega ne postoji ništa važnije od porodice, a njihova sreća mu je prioritet.
Dobar otac sluša svoju decu i zna sve njihove planove, želje i strahove.
Pravi otac je onaj za koga deca kažu: „On je uzor, moj najbolji prijatelj, mentor i učitelj. On je moj otac”.
Gluplji tekst odavno nije napisan, i verovatno je pisala žena koja ne može drugačije sačuvati muža osim ucenom vezanom za decu. Pravi otac nije mučenik, već individua na koju treba da se ugledaju deca. Naravno da pravi otac nikada ne ostavlja decu, ali ne treba da se žrtvuje i dovodi u depresiju zbog dece i živi u zajednici u kojoj je nesrećan. Odnos izmedju oca i majke nema nikakve veze sa odnosom prema deci. Pravi otac je uvek otac svojoj deci što ne znači da treba da trpi u braku koji je disfunkcionalan. Isto važi i za ženu.