Током претходних недеља све школе су започеле са својим радом у ванредним околностима и свака школа је нашла неки свој начин да се наставни процес настави. Ученицима су организована и видео-предавања на телевизији, а поред тога на различитим онлајн платформама, мејловима, на Вајбер групама размењују се материјали и информације о томе шта ученици треба да раде и проверава да ли су урадили. Сви су се на неки начин снашли и адаптирали на новонасталу ситуацију и наставни процес је наставио да се одвија захваљујући огромној мотивацији и великом труду свих учесника у овом процесу.
Паралелно са овим аспектом живота и свакодневног функционисања, међутим, одвијале су се и још неке промене. Школе је заменио кућни амбијент, улоге свих нас су се промениле и почеле да се усложњавају. Родитељи су сада са својом децом код куће и наставили су да раде или од куће или на својим пословима, у неким породицама има и ученика различитих узраста. Наставици су наставили да раде од својих кућа, где такође имају своје породице, своју децу, од којих су нека такође ученици. Деца су остала у својим кућама, на електронским справама, која су им сада и место за учење и за друштвени живот, а често и за забаву. Све оно што је било уређено на одређени начин у редовним условима, престало је да важи. Сва правила која су важила, немају више ефекта, јер су се околности промениле, потребна су нова прилагођавања.
Не треба занемарити ни то како се све ове промене одражавају на нашу психу. Поштујући све савете стручњака из области медицине, да бисмо се заштитили и смањили могућност заразе актуелним вирусом који је овакву ванредну ситуацију и изазвао, јако је важно обратити пажњу и на одржавање менталне стабилности. Оваква ситуација може бити окидач за разне бурне емотивне реакције и бројне конфликтне ситуације у новом и непознатом, такође непредвидивом и неизвесном, са немогућношћу тачне процене колико дуго ће трајати. Све ово повећава тензије, фрустрације, бриге и често се јављају различити страхови, љутње или чак и депресивна стања.
Треба бити свестан да смо сви овоме подложни и да су ово све очекиване реакције у једној неочекиваној ситуацији и да се често смењују током дана. Тако имамо и промене у уобичајеним и очекиваним понашањима, па „узорни“ ученици постају нервозни и бурно реагују, наставници касне са давањем информација, ученици не испуњавају захтеве на време, „преписују“, наставници преоптерећују са бројем задатака итд. Не треба се устезати да, уколико нас осећања преплаве, потражимо и помоћ стручњака. Доста њих пружа подршку такође онлајн и доступни су за све узрасте.
Онлајн настава из угла ученика и наставника
На основу разних искустава и једног мини истраживања обављеног путем Гугл упитника, може се стећи неки општи утисак о томе како ученици и наставници доживљавају онлајн наставу.
Из угла ученика, предности тренутне ситуације су:
- што што имају комфорније услове за рад од куће,
- што не губе време на путовање превозом, самим тим имају више слободног времена
- што је градиво у сваком тренутку доступно на интернету
- што могу да раде својим темпом и не осећају притисак
- што могу да се договарају са осталим ученицима око израде задатака
- што су слободнији да питају ако им нешто није јасно
Оно што они уочавају као недостатке јесте:
- различити су начини учења од уобичајених
- недостаје им „жива реч“ и додатно појашњење
- више се умарају
- преобимно је градиво, имају пуно задатака и обимне захтеве, па се теже организују
- нема времена за обнављање и утврђивање
- захтева пуно самосталног рада и сналажења
- неизвесност у погледу оцењивања и страх да ће пуно ствари бити одједном на тестовима
- што је пуно преписивања због мањка контроле
- презасићени су виртуелним светом
Из угла наставника, предности су следеће:
- лакше се остварује континуитет у раду праћењем редовне израде задатака
- ефикасније је, брже и доступније
- флексибилнији је рад
- боље се активирају стидљивији и мање активни ученици
- сви савладавају нове технологије
- онемогућени су изговори да неко о нечему није био обавештен јер постоји писани траг о свему
- избегнуте су ситуације решавања дисциплинских проблема на часу
Гледајући очима наставника, недостаци оваквог начина рада су:
- недостатак контакта уз помоћ живе речи и интеракције
- необученост за коришћење разних платформи и наставу на даљину
- немогућност стварне провере знања, нереалност оцена
- рад током целог дана
- „отказивање“ технике
- теже је добити повратну информацију од ученика
- теже се решавају негативне и непријатне ситуације са ученицима, јер им је приступ у
- оваквим околностима непознат
- постављање и поштовање правила
Препоруке за боље функционисање онлајн наставе у ванредним околностима
На основу свих наведених предности и недостатака које уочавају сви учесници у онлајн наставном процесу, препоруке су да се још боље функционисање може обезбедити добром организацијом радне недеље, са јаснијом структуром да бисмо ушли у свакодневну рутину. Тако ситуацију чинимо јаснијом, познатијом и предвидљивијом, што оставља више простора за функционалније односе и извлачење позитивних ефеката из овакве ситуације.
Наставите да функционишете у оквиру својих уобичајених улога (наставник, родитељ, ученик), као што радите и у редовним околностима. То што су деца код куће, а наставици код својих кућа, не значи да родитељи треба да преузимају улогу наставника.
Организујте се у току дана тако да преподневни део оставите за „пословне“ обавезе, одредите до колико сати завршавате. Нека ваш дан што више подсећа на дан у редовној ситуацији.
Планирајте у петак наредну онлајн радну недељу. Расподелите обавезе оријентационо по данима.
Планирајте увече наредни онлајн наставни дан.
Пожељно је да наставни садржаји буду постављени на само једном месту, комбинацијом писане речи, делимичног усменог објашњења и визуелног приказа (предлози: платформе за учење: Microsoft Teams, Google Classroom, Zoom, YouTube канал). Пожељно је да договор важи на нивоу целе школе.
Поставите рокове до ког се одређени задаци раде и постављају и на који начин се то вреднује.
Поставите јасне критеријуме за оцењивање о овим условима (шта се оцењује, када се оцењује, како се оцењује)
Користите веб алате за онлајн процену у реалном времену – предлози: Kahoot, Quizlet, Quizalize, Google Forms, Microsoft Forms, Question Pro, а туторијале за коришћење можете наћи на YouTube-у).
Садржаје планирајте тако да се остваре планирани исходи за тај разред и одређену област, да би деца лакше наставила школовање по нормализацији стања и повратку у редовне услове.
Оставите слободног времена и током радне недеље, а викендом се више одмарајте и више времена проводите у дружењу са својим укућанима, социјалним везама, бављењу хобијем, забавним садржајима.
Одржите ритам током наредних пар недеља. То ће вам бити од помоћи када ванредна ситуација престане и када се вратите свом редовном режиму функционисања.
Аутор: Данијела Андрејић Мићовић, школски психолог