Учитељ је донeо у школу балоне и замолио децу да на њих напишу своја имена. Затим су сви балони изнешени у ходник и учитељ их је помешао. Учитељ је деци дао 5 минута како би сви пронашли балон са својим именом. Деца су потрчала и почела тражити, али 5 минута је брзо истекло и нитко није нашао балон са својим именом.
Тада је учитељ замолио децу: „Узмите балон који се налази најближе вама и дајте га особи чије је име написано на њему. Прошло је мање од две минуте и сватко је имао свој балон у рукама.
На крају је учитељ изнео закључак:
„Балони су попут среће. Нећете је наћи ако мислите само на себе. Међутим, ако се сви брину једни о другима, брже ћете је пронаћи.“