ОНЛАЈН провере којима можете обновити и утврдити пређено градиво погледајте OVDE
У наставку се налазе састави о јесени, одабрани радови са нашег литерарног конкурса. Ово су састави ученика трећег разреда.
Чари јесени су дошле у мој крај. Цела природа је обукла златноцрвено одело.
Небо је добило мрачне боје и облаке пуне кише. Облаци су прекрили вољене зраке сунца. Деца облаче своје шарене џемпере, које су им њихове баке плеле са журбом, да би стигле да спреме зимницу. За то време, вредни домаћини слажу дрва за огрев. Из димњака су прохујали облаци сивог дима, а у кућама се шири мирис слатког од дуња. У шумама су се прострли теписи пуни шареног лишћа. Ветар се поиграва лишћем. Дрвеће је обукло златножуте хањине, испод којих се крије још по која зрела воћка. Паркови су се претворили у чаробне дворце у којима се још по негде чује граја деце. Врапчици су се сакрили од хладноће, док ласте брзински спремају кофере за дуг и далек пут.
Јесен је моје омиљено доба јер доноси зрело воће и раскошне боје у природи.
Јана Гукић, 3. разред
ОШ „Миливоје Боровић“ Мачкат
Учитељица: Стојанка ГрујовићЈесен у парку
Јесен је годишње доба пуно разних боја и укусних плодова.
Јесен је дошла у мој парк. Мој парк је сада пун златне и браон боје. Деца користе последње време за игру у парку са својим другарима. Звук инсеката и веселих птица заменио је шум ветра. Гране дрвећа тугују за својим златним украсима. Напуштене клупе у парку се сваког јутра буде у магли. Све је више кише и пуно хладног времена.
Очекујући пролеће и лепе сунчане дане, парк као да тоне у зимски сан.
Андреј Ратковић, трећи разред
OШ „Франц Прешерн”, Београд
Учитељ: Маја Динић
Јесен
Једнога дана, изненадно и неприметно, појави се Јесен. Била је раскошна у својој лепоти и богатству. Лето је пратило, а у сусрет јој је ишла Зима. Блистава Јесен проговори:
– Лепа сам и богата.
– Говориш као уображена краљица. У чему си ти боља од мене? – упита Лето зачуђено.
– Имам сунце које не пече, а обасјава светлошћу црвене јабуке, грожђе и жуте дуње. Сва се шареним од различитих боја.
– Шепуриш се, а заборављаш да због мог сунца људи одлазе у далека места тражећи море. Воћке које су сада на твојим гранама, расле су и јачале у јулским данима, -смирено упозори Лето.
У том тренутку се умеша и Зима. Окрену се и сигурно рече:
– Ја немам ни топлог сунца, ни пуне крошње, а људи ме опет воле. Моји су ветар, снег и лед, а опет сам ја Снежна краљица. Долазим после тебе, златна јесени, али ме ипак ти најавиш хладним, новембарским данима.
Јесен се осмехну, а мириси и звуци затреперише у ваздуху.
– Погледајте у лица жена и деце и опет ћете видети моју моћ. Баке се смешкају над гомилом јабука, деде над грожђем, а деца јуре за лоптом да се земља тресе. Лето и Зима се погледаше и уздахнуше.
– Владај, сад је твоје време! – рекоше јој.
Све је ово био сан једног малог дечака.
Сава Пешић, 3. разред
ОШ „Бранко Радичевић”, Бивоље, Крушевац
Учитељица: Светлана Јовановић
Јесен
Јесен је најљепше годишње доба, бар за мене. Посматрајући јесењу природу замишљам да је она веома талентована сликарка. Природа је њено сликарско платно и то јој је довољно.
Нико не зна измијешати боје у парку, по брдима и пољима, као што то уради јесен. Црвено, жуто, наранџасто, смеђе и покоје зелено лишће настанило се испод грана старог дрвећа.
Док траје јесен и моји снови су шарени. Сањам шарену лопту, шарену хаљину, сањам ватру у топлој кући и осјећам топли загрљај мојих родитеља. Заиста, дивна слика јесени!
Марија Пејчиновић 3-1
ЈУ ОШ „Младен Стојановић“, Лакташи, Република Српска
Учитељица: Јадранка Метлар
Октобар у парку
У октобру је јесен најлепша у парковима. Зато што тада има највише кестења и сувог лишћа.
Једног поподнева шетао сам поред парка. Тамо сам видео радосну децу која скачу по лишћу тражећи кестења.
Одлучио сам да уђем у парк и нађем неку клупицу да седнем. Лишће је било разнобојно: бакарно-жуто, златно-жуто, црвенкасто… Понегде се могао видети још понеки зелени листић. Док су деца скакала чуло се шуштање сувог лишћа. Осим тога чула се и дечија граја и смех. Док сам седео на клупици чуо сам и крцкање у крошњи дрвета изнад моје главе. То је била веверица! Било ми је баш интересантно да је гледам како иде горе-доле и скаче с гране на грану. Уствари, она је тражила храну.
Однекуд сам чуо познате гласове. То су били моји другари! Одјурио сам до њих да се и ми играмо у парку док још није пао мрак…
Тај дан у парку је био прелеп! Уживао сам у игри са другарима. Жао ми је само што ће дани бити све краћи а почеће ускоро и хладне јесење кише па у парку неће бити баш тако занимљиво.
Јанко Милојевић, 3. разред
ОШ „Горан Остојић“, Јагодина
Учитељица: Бисерка Димитријевић
Мама: Драгана Милојевић
Волим јесен
Полако, сигурним корацима стигла је јесен. Увукла се у сваки кутак мог села, па и у наше двориште. Подсећа на моју палету златно-жутих боја, којом се играм док сликам.
Док нас петлови буде својим продорним гласом, већ се осећа свежина јесењег јутра. Дрвеће се пресвлачи као девојке пред излазак. Облачи сјајну бакарну хаљину, дотерује се. И са те хаљине опада лишће за њима и оставља трагове лепоте у ваздуху. Својом четкицом јесен боји и плодове у црвено и жуто. Из винограда вири розе и зелено грожђе, у башти паприка свих боја, жути кукурузи и шарени купус. И животиње спремно дочекују јесен. Веверице ужурбано сакупљају орахе, а вредне пчеле мед. Буђење петла заменили су звуци досадних тестера. Дани се лагано скраћују, баш као џемпер који нана пара.
Волим јесен због укусних плодова, прелепих невероватно различитих боја којих нема ни на мојој палети. Јесен не траје дуго, зато раширимо руке и потрчимо јој у миришљави и загрљај.
Софија Цветановић, 3. разред
ОШ „Вук Караџић“, издвојено одељење у Моравцу
Учитељица: Данијела Стефановић
Волим јесен
Сва годишња доба су посебна на свој начин. Посебна је и јесен и зато су октобар и новембар резервисани само за њу.
Кад дође јесен цела се природа шарени. Колико је само различитих боја око нас! Боје јесени се разливају од златно-жуте до ватрено-црвене. На дрвећу више нема лишћа. Ветар га разноси свуда око нас, ковитла и игра се. Све је мање деце на улици. Више времена проводе у кући, где је топло.
Ја много волим јесен. Волим да се играм у опалом лишћу. Мој брат и ја сакупљамо лишће у једну гомилу и скачемо у њу. Од осушеног лишћа на папиру правим различите слике. Једино што не волим су кише. Али…и тада се снађем. Док напољу пада киша ја у кући радим много занимљивих ствари: шијем, бојим, цртам, читам књиге и понекад играм игрице.
По мени је јесен најлепше годишње доба, јер ми је баш у јесен рођендан.
Елизавета Станисављевић, 3. разред
ОШ „Вук Караџић“, издвојено одељење у Моравцу
Учитељица: Данијела Стефановић
Jeсење слике
Почетком јесени, док још нису почеле дуге и досадне кише, са најлепшом палетом боја, стиже нам октобар. Дани су још увек пријатни, а слике су једне од најживописнијих које током године имамо.
Улицама расуто лишће. Оно најснажније, које се бори са ветром је на гранама. Има га свуда у разноликим бојама. Ту је златножуто, црвенкасто, браон и нешто мало преостало зеленог које још увек пркоси јесени. Највише волим тај шушкави звук када ходам тротоаром. Лишће се меша са сувим гранчицама и опалим плодовима кестена. Бирам најлепше лишће, сакупљам и друге плодове јесени које ћу искористити за маштовите ликовне радове.
Баште испред кућа су препуне зимских ружа које ће их красити све до почетка зиме. Њихови жбунови су препуни разнобојних цветића. У воћњацима и виноградима радови су скоро завршени. Најсочнији плодови ће се наћи у пекмезима и слатком од воћа, а неки ће попут дуња красити бакине ормане и ширити пријатне мирисе.
Верујем да је октобар сликар, који вешто меша боје. Тако настају ове дивне слике у којима ћемо уживати све док киша не одлучи да их обрише, доносећи хладноћу и пусте улице.
Јована Чаркић, 3. разред
ОШ „Јован Стерија Поповић“ Вршац
Учитељица: Александра Јенча