Француска је прва земља која је донела закон о заштити малолетних инфлуенсера на друштвеним мрежама како би спречила да их родитељи и компаније експлоатишу, пише Politico. Иако је у питању „Закон о деци јутјуберима”, он се односи и на садржаје на ТикТоку, Интаграму и осталим платформа у којима су деца актери, а служе за зараду.
Деца јутјубери ће имати иста права као и деца глумци и модели, изгласао је Доњи дом тамошњег парламента. То значи да ће родитељима, чија деца млађа од 16 година снимају и каче видео записе како би зарадили новац, бити потребно одобрење надлежних служби. Казна за непоштовање ове одлуке може бити до 75.000 евра и пет година затвора.
Према подацима истраживачког центра Pew, видео снимци на којима су деца млађа од 13 година, у просеку привуку готово три пута више прегледа од осталих врста видео записа. У 2019. је најплаћенија YouTube звезда био осмогодишњи дечак који је зарадио 26 милиона долара, наводи се на Форбесовој листи.
У Француској је десетине малолетника утицајно на друштвеним мрежама, а зарађују и до 150.000 евра месечно.
Слична ситуација је и у Србији. Најуспешнији јутјубери су своје каријере почели пре него што су напунили 18 година, а на YouTube-у често причају о огромним свотама новца које зарађују. Прате их милиони обожавалаца, компаније их ангажују за рекламирање, али су у своје подухвате углавном ушли самостално, без учешћа родитеља.
Шта регулатива подразумева?
Како је то сада регулисано у Француској? Родитељи су ти који ће надлежним органима морати да укажу на активности своје деце, када приходи и количина садржаја пређу одређени праг, који тек треба утврдити. Оно што се наслућује јесте да би сати снимања морали да буду усклађени с школским обавезама.
Што се зараде тиче, уколико она буде већа од назначеног прага, налазиће се на посебном дечјем рачуну којем неће моћи да се приступи све док дете не постане пунолетно. То значи да и оглашивачи морају да провере да ли новац који дају за рекламирање одлази на тај закључани рачун детета или особи задуженој за емитовање, односно родитељу или старатељу. У супротном, оглашивачима прети казна од 3.750 евра.
Када су саме платформе у питању за њих нема казни, али би требало да олакшају начин на који ће се означавати садржај који угрожава достојанство деце.
Оно што није потпуно јасно су ситуације у којима родитељи објављују снимке и фотографије своје малолетне деце на сопственим налозима друштвеним мрежа, те на тај начин зарађују новац. Да ли ће и овакав облик коришћења деце у сврху зараде бити регулисан законима, остаје да се види.
Извор: Зелена учионица / Стартит