Francuska je prva zemlja koja je donela zakon o zaštiti maloletnih influensera na društvenim mrežama kako bi sprečila da ih roditelji i kompanije eksploatišu, piše Politico. Iako je u pitanju „Zakon o deci jutjuberima”, on se odnosi i na sadržaje na TikToku, Intagramu i ostalim platforma u kojima su deca akteri, a služe za zaradu.
Deca jutjuberi će imati ista prava kao i deca glumci i modeli, izglasao je Donji dom tamošnjeg parlamenta. To znači da će roditeljima, čija deca mlađa od 16 godina snimaju i kače video zapise kako bi zaradili novac, biti potrebno odobrenje nadležnih službi. Kazna za nepoštovanje ove odluke može biti do 75.000 evra i pet godina zatvora.
Prema podacima istraživačkog centra Pew, video snimci na kojima su deca mlađa od 13 godina, u proseku privuku gotovo tri puta više pregleda od ostalih vrsta video zapisa. U 2019. je najplaćenija YouTube zvezda bio osmogodišnji dečak koji je zaradio 26 miliona dolara, navodi se na Forbesovoj listi.
U Francuskoj je desetine maloletnika uticajno na društvenim mrežama, a zarađuju i do 150.000 evra mesečno.
Slična situacija je i u Srbiji. Najuspešniji jutjuberi su svoje karijere počeli pre nego što su napunili 18 godina, a na YouTube-u često pričaju o ogromnim svotama novca koje zarađuju. Prate ih milioni obožavalaca, kompanije ih angažuju za reklamiranje, ali su u svoje poduhvate uglavnom ušli samostalno, bez učešća roditelja.
Šta regulativa podrazumeva?
Kako je to sada regulisano u Francuskoj? Roditelji su ti koji će nadležnim organima morati da ukažu na aktivnosti svoje dece, kada prihodi i količina sadržaja pređu određeni prag, koji tek treba utvrditi. Ono što se naslućuje jeste da bi sati snimanja morali da budu usklađeni s školskim obavezama.
Što se zarade tiče, ukoliko ona bude veća od naznačenog praga, nalaziće se na posebnom dečjem računu kojem neće moći da se pristupi sve dok dete ne postane punoletno. To znači da i oglašivači moraju da provere da li novac koji daju za reklamiranje odlazi na taj zaključani račun deteta ili osobi zaduženoj za emitovanje, odnosno roditelju ili staratelju. U suprotnom, oglašivačima preti kazna od 3.750 evra.
Kada su same platforme u pitanju za njih nema kazni, ali bi trebalo da olakšaju način na koji će se označavati sadržaj koji ugrožava dostojanstvo dece.
Ono što nije potpuno jasno su situacije u kojima roditelji objavljuju snimke i fotografije svoje maloletne dece na sopstvenim nalozima društvenim mreža, te na taj način zarađuju novac. Da li će i ovakav oblik korišćenja dece u svrhu zarade biti regulisan zakonima, ostaje da se vidi.
Izvor: Zelena učionica / Startit