Укратко: Кад су школе у питању, драги чланови Кризног штаба, драги министре просвете господине Ружићу:
СТРУКА СМО МИ КОЈИ РАДИМО У ШКОЛИ!
Кога сте из наше струке питали да ли треба прећи на онлајн наставу?
Учитељи раде у две смене, плус онлајн са ђацима које родитељи не желе да пусте у школу.
А ви пребацујете факултете и средње школе на онлајн наставу.
Образложење је да нема ко да ЧУВА ДЕЦУ!
Школовали смо се једнако дуго као и они који раде са свим осталим узрастима ђака. И сад смо постали – ДАДИЉЕ!
Деца су у школи непуна три сата. Ко их чува кад нису у школи?
Не могу да будем нимало духовита овог пута. Само огорчена.
Али вам свима, као део наше СТРУКЕ кажем:
СТОКА СЕ ЧУВА, ДЕЦА СЕ ОБРАЗУЈУ И ВАСПИТАЈУ!
Нисмо чувари деце, ни ми ни васпитачи.
Драги министре Ружићу: Прочитајте нешто из неких закона о школству, из неких уредби… нећу да Вам кажем одакле, снађите се.
САЗНАЈТЕ ЧИМЕ СЕ БАВЕ ПРОФЕСОРИ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЧИ.
Онда одреагујте као НАШ министар – побрините се за достојанство наше професије.
А ако нас и Ви сматрате чуварима, онда нисте ВИ мој министар.
Можда треба да се обратим министру пољопривреде?
Ивана Бошњак Бошњак
Професор разредне наставе
УЧИТЕЉИЦА
Не дадиља.