Ово је апел и молба, топла препорука другарима и родбини о томе шта радити и шта никако не радити у том тако осетљивом периоду постпартума (после порођаја).
Постпартум, пуерперијум или бабине је јако осетљив период за жену и новорођенче. С њима тада треба поступати као с пупољцима најнежнијег цвета.
Покушаћу прво да дам укратко разлоге.
1. Шта су бебина потребе и шта ће најбоље утицати на њен психофизички развој?
Исто што је било у стомаку – топло, тамно, тихо. Чује откуцаје маминог срца и њен глас. Осећа мамине мирисе и додир. То је све могуће само ако је новорођенче у њеним рукама! Осим дојења, емотивне потребе и сигурност су велика потреба беба. То осећају ако су у маминим и татиним рукама!
2. Шта су мамине потребе?
Много тога. Индивидуално, али навешћу понешто. Подршка партнера, социјална подршка, добра нутриција, брига о њој. Емоције, топлина, подршка! Некада мама на брадавицама има рагаде (ране).Често се препоручује да мама иде гола по стану због сушења и зарастања ране на грудима или ране од царског реза или епизиотомије.
Додир маме и бебе кожа на кожу изазива лучење окситоцина који мами помаже да отпусти млеко и хармонизује њене хормоне тада. И за то она треба да је гола.
Зато најадекватнију подршку као рођаци и другари дајемо ако питамо:
1. Шта ти треба? Како могу помоћи?
2. Ту сам за тебе, шта год да ти треба у пола ноћи можеш ме звати.
Дајте простора да се не стиде да вас позову у пола ноћи. Можда беби нешто треба из апотеке, а мама се боји да остане сама. Дакле, тата треба да остане уз њих. А ко ће у апотеку у 4 ујутру?
3. Да ли сте одлучили да примате посете или не? Да ли је у реду дођем у посету и када је најугодније време посете за тебе?
Можда је за маму важније да буде гола него да прима посете. Ја заправо не знам ни једну бабињару која има потребу да прима посте!
Шта никако не радимо? И шта је препорука?
Не критикујемо, већ уважавамо.
Не дајемо савете ако нисмо питани за савет! Дајемо простора да изразе своју забринутост и поставе питање.
Не одлазимо у посету ненајављени и слично! Најавимо се и понашамо се у складу са маминим и бебиним потребама.
Не противимо се одређеним родитељским одлукама – поштујемо их иако нису у сагласности са нашим ставовима.
Не гајимо очекивања од новопечених родитеља да ће бити ултра срећни, да треба да нас служе када дођемо у госте и слично.
Знам да ово све звучи „Зар се то не подразумева“ или „то је основна култура“. Нажалост, није тако.
Око мене је много следећих лоших примера:
„Не навикавај га на руке“
„Зашто не повијаш бебу“
„Дај беби и воду“
Наставите сами низ…
Ово све горе наведено заправо даје јасну и недвосмислену поруку младој мами:
„ТИ СИ ЛОША МАМА, НЕ ПОСТУПАШ ДОБРО СА БЕБОМ!“
Да ли желите да будете окидач нечије испуњености и радости или нервозе и депресије?
Дакле, ми бринемо адекватно мами, а мама о беби.
Такође никако не питати трудницу: „Кад ћеш снајка да родиш? А ниси још родила?“
Ово питање не само да узнемирава маму и бебу већ озбиљно пролонгира порођај и чини само лоше, стављајући велики притисак на маму и бебу.
П.С. Моја драга успомена са последњег пуерперијума и искрено добар пример мојих рођака који су ми данима након кућног порођаја доносили ловачку шницлу.
У књизи на којој радим једна бака каже: „Моја мама је умрла кад сам била мала. Али Мица ми је после порођаја направила супу. Еј дете још се сећам укуса те супе“
И пример другог рођака који са собом увек носи велику добру дозу хумора: „А ја не знам шта се каже кад се жена кући породи! Оли бруфен?“
Аутор: Ивана Величков, бабица и васпитач