"Da završiš fakultet, pa da budeš gospođa profesorka"

6 marta, 2020

O babi i njenim planovima

Ja uopšte ne znam zašto mi toliko dižemo galamu? Niko nas nije motkom terao da idemo u profesore, već smo sami pohrlili tamo da prosipamo pamet i znanje koje smo već ionako jako skupo platili. Pa već smo tad mogli da naslutimo da od toga ništa dobro ne može da ispadne. Uči ćerko, škola će ti se isplatiti. Jeste, isplatila mi se. Samo se Ćori više isplatilo što je na vreme počeo da švercuje benzin. A i Maja otišla u frizerke i eno je sad letuje na Ibici, a ja u Prčnju.
gifs-animados-profesores-816081
I ja, budala, slušam babu. Meni je lično baba kriva.Samo što je ona to učinila elegantno, bez motke. Kaže svojevremeno :”Da završiš fakultet, pa da budeš gospođa profesorka. Stalno doterana, radiš u toplom, svoj gazda, za ženu je to idealno jer radi kratko i može da se posveti deci.” Super je ona to sve isplanirala, već me i udala i porodila i zaposlila, samo je to malo drugačije izgledalo.

“Gospođa profesorka” je obilazila gradskim prevozom prvo četiri godine sva živa sela i zaseoke u okolini, doterana u farmerke i džemper, omotana šalovima i s tri kape zimi jer “harmonika” kojom se prevozi ima pocepanu sredinu pa malo pirka vetrić kad se voziš. Dobila je i sina po babinoj zapovesti, ali, avaj, posle 3 meseca je već morala nazad na posao, jer neće da čuvaju mesto, a stalnog posla ni za lek. Onda prvo podoji babino praunuče pa trk na posao 15 km u jednom pravcu, pa uči decu da je obrazovanje ono što im je vredno u životu, pa duž onih 15 km nazad: “Ćao, Majo, što ti je dobra boja!“ “Da, sad smo se vratili sa Kopa. Malo da se razonodimo za vikend”. (U frizerke sam trebala da idem). Pa kući opet kod babinog praunuka, na majčinsku dužnost. Kome treba porodiljsko, to je tako PASE. To gospođe ne rade. Onda je, konačno, počela da radi u gradskoj školi. Jes, pa to smo čekali. Sad frizura, komplet i za 10 minuta cupkajućim hodom smo na poslu. Ahahaha! Malo sutra.

Fond za frizuru presuši već dva dana nakon plate, štikle nisu poželjne jer se po školi ubije jedno par km dnevno, zbog sjajnog nam rasporeda, a i povremeno valja potrčati za nekim odbeglim đakom (Radovane, zapamtila sam ti onaj sprint do Hale sportova do kraja života). Deca mogu da me gledaju kući, ali ja u njih nemam kad.

Izmislili su, baba, kojekakve pametne stvari, od kad sam se ja uvrstila u gospođe po tvom nagovoru. Tako, na primer, ja moram da napišem izveštaj svaki put kad Milan reši da opali Goranu kokavac, jer je to nasilje (rekla bih nadamnom, al’ ‘ajde sad). I to što je Minja sasvim slučajno rekla nastavniku tehničkog da se nosi sam isto ja ispaštala (o , kakav je to izveštaj bio!). Deca, šta ćeš. A kad završim da izveštajima krećem sa planovima, akcionim i mesečnim, pripremama (detaljno izraženim po nivoima i sposobnostima učenika, usklađenim sa njihovim interesovanjima. A ono brdo testova za 5? Uh, to moram ujutru, jer me sad čekaju časovi u privatnoj školi. Rekao mi je Ministar da moram da se snađem i zaradim dodatno, mada sam ja to već odavno shvatila. Ček, ček, deco, a šta ćemo za večeru?

Jao što me žiga nešto u leđima. To mora da je od onog divnog mališana danas što me je potkačio laktom tri puta dok je udarao drugaricu iza mojih leđa. Kako šta sam ja radila u tom trenutku? Pa lepo sam mu objasnila, da ne povredim njegovu tananu dušicu, da nije lepo da udara drugaricu u rebra i zamolila ga(da) da (uh što mi ne valja tastatura, duplira) ode do pedagoga da porazgovara ako ima neki problem koji želi da podeli sa njim. Šta mi je rekao? “Ma nemoj, ti ćeš da mi kažeš?” Sad ću ja da kažem tvom razrednom pa nek’ i on malo piše izveštaje.

I tako, baba, da skratim. Nije kao što si ti mislila i posle Tita Tito. Da l’ se sad prevrćeš tamo ili opet imaš neku doskočicu, ne znam, samo znam da mi rata za kredit stiže za par dana, da su kola u garaži jer na Ćorinoj pumpi ne daju na poček (da, baba, Ćorinoj) . ‘Ajd’ sad gledaj i ne veruj.

Ljubi te tvoja gospođa.

Saša Jelisavčić Đokić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


45 komentara na ""Da završiš fakultet, pa da budeš gospođa profesorka"

  1. Loši motivi kaže:

    Osim toga što tekst nikako ne izgleda kao da ga je pisao prosvetni radnik ili bilo ko sa fakultetskom diplomom, očigledno se radi i o pogrešnim motivima za bavljenje profesorskim poslom, te nije ni čudo što se završi u razočaranju.

    1. Saša kaže:

      Dragi anonimni kritičaru, ili kritičarko, pošto se pol ne da zaključiti iz loše odabranog potpisa, Moram da Vas razočaram da u meni nema razočaranja, bar ne u posao koji radim. Razočaravaju me ljudi poput Vas, koji ne umeju ništa drugo da rade do da plasiraju svoju sopstvenu neuku prirodu.Takvi nas vode, jako nesrećno, i takvi i pljuju po našem obrazovanju, jer su svoje stekli preko noći. Diplomu imam, sasvim validnu i znanjem opravdanu i potkrepljenu. Niste shvatili tekst, a ni moje motive. Ne piše to u priručniku Vaše partije. Možda Vam koja knjiga od Orvela ili Hakslija pomogne da prodrete u suštinu. Srdačno Vas pozdravljam i preporučujem da ne trolujete više za male pare. Ja Vas više ne bih zadržavala.

      1. Maja kaže:

        Odlican odgovor, odlican (5)! Bravo, tako treba sa ljudima koji ne znaju i ne razumeju sustinu!

      2. Jelena kaže:

        Tekst i odgovori na komentare nisu pisani na isti način. Teks je sirov i ne primeren za prosvetnog radnika. Nije svako sa diplomom fakulteta gospođa.

    2. Gordana kaže:

      Upravo suprotno. Baš ga je pisao pravi prosvetni radnik! Vi gospodjo (gospodine) nemate pojma o čemu se ovde radi. Ovo je realna slika rada u prosveti, a ona, na žalost i nema neke veze sa vašim idealističkim pogledom na obrazovanje i prosvetu. Ili mislite da, dok drugi rade za platu, mi radimo zbog……čega i zbog…… koga? Da se, kada nam se časovi završe gasimo do sutrašnjeg dana? Jedino u čemu se ne nalazim u gornjem tekstu je to što ne držim privatne časove. Ostalo je sve kao da sam ga ja pisala (i mnogo bolje)!

      1. Miroslava Lukić-Lukić kaže:

        … tri tačkice, ne više!

    3. Jelena kaže:

      Ja se u potpunosti slažem sa Vama.

  2. mmmmmmmm kaže:

    Onaj ko radi posao neki zato sto ga voli radice to bez obzira na sve, a ako ne …. Proci ce kao prosvetari traze preko hleba pogacu.

  3. VOLIM SVOJE ZANIMANJE! kaže:

    Kad pročitam ovakve tekstove, stvarno se zapitam po stoti put: ko sve radi u prosveti? Postoje ljudi koji bi dali sve da rade sa decom, kojima to predstavlja sreću, a neko poput pisca ovog teksta već radi i kuka na taj posao. Ako ti ne valja, pusti onda neka radi neko ko će mnogo više ceniti to što ima. Lično sam bila izložena putovanju daleko, čekanju autobusa po hladnoći i po sat vremena, pisala pripreme i planove satima, i ništa mi to nije smetalo jer sam imala posao koji volim i koji me ispunjava zadovoljstvom! Kamo sreće da sad radim, trpela bih i mnogo gore uslove i još bila srećna što uopšte imam posao! Vi koji radite, cenite to što imate!!! I, da, odeća i frizura ne čine “gospođu profesorku”, već ljubav prema poslu i stav koji ima!

    1. Za sve entuzijaste kaže:

      Jok,nego ce da ide na posao usmrdela i strokava,neosisana u iskrivljenim cipelama od pre desetak godina,iscepana i dronjava,placace sama sebi prevoz do radog mesta,pri tom nece imati pun fond,stalno ce se smesiti i roditeljima i pedagozima i politicki postavljenim direktorima,i deci sa posebnim potrebama,bice i potrcko i vaspitac i profesor,prenosice znanje,bavice se i administrativnim radom,a svom detetu ne moze da posveti ni vreme ni hranu ni odecu ni knjige – jer i ono treba da ide da se skoluje – da biste vi,lajavci,koje samo znate da sedite na parazitskim zadnjicama,zatrovani mrznjom i zavidnoscu,dali sebi za pravo da komentarisete ko voli a ko ne voli svoj posao.KO ZNA NA KOJI NACIN STE I KO ZNA GDE,NA NEKIM DOPISNIM FAKULTETIMA DOSLI DO DIPLOME,AKO SI UOPSTE DOSLA,KAD JE NE CENIS NI MALO.Pricas sta si radila pre za iste pare,a zaboravljas da je tad se placalo i kad radis preko sto posto i da je evro bio nikad vise od sedamdesetak dinara,a da ne pominjem da veliki broj opstina ne obezbedjuje nikakav vid prevoza do radnog mesta,o placanju da ne govorim,ako,ne daj Boze,moras kolima,pod uslovom da ti roditelji imaju kola… “Volim svoj posao”.. Ma nemoj,sta bismo mi bez tebe i tebi slicnih entuzijasta,idi javi se u nekoj skoli da te prijave kao volontera,greota da se tolika ljubav baci. .

      1. Aleks kaže:

        Bilo bi divno da svi entuzijasti kojima očito novac ne treba volontiraju po školama. Da budu recimo dežurni, da pomažu učenicima sa posebnim potrebama, da se bave administracijom…

    2. Saša kaže:

      Nemojte da čitate više moje tekstove, molim Vas. Pročitajte nešto drugo, sad , dok imate slobodnog vremena. Možda će Vas malo oplemeniti koja knjiga. Žao mi je što je tekst izazvao toliki revolt u Vama, ali za Vašu informaciju, ja sam se pobunila i u Vaše, i u svoje ime, protiv onih koji su pogazili vrednost obrazovanja. Vas su ostavili da sedite kod kuće bez posla, a meni su dali posao, odavno, ali su mi , kao i ostalim prosvetnim radnicima, oduzeli dostojanstvo, potcenivši vrednost mog rada. A frizura i gospodja, ako niste shvatili, one su tu da daju malo notu humora, jer to gospodstveno nosimo u sebi, vaspitanjem ili stavom. Razvedrite se malo, i uprite prstom u prave krivce. Videćete kako je oslobađajuće.

    3. Gordana kaže:

      Vi, na žalost niste dovoljno dugo radili u prosveti. Evo, meni je već 15 godina kako sam, kao rođena Beograđanka došla u jedno selo da radim ovaj divni posao. I jeste bio divan do pre neku godinu. Deca željna znanja, roditelji zainteresovani za napredak svoje dece, ja pevajući išla na posao. A onda, došla neka druga vremena. Ljudi sa kupljenim diplomama, starlete, indijske, španske, turske serije, Parovi, Trenutak istine… Deca noću igraju igrice, u školi spavaju totalno nezainteresovana za svet oko sebe. Roditeljska obaveza prestaje sa rađanjem dece. Sve ostalo se očekuje od škole: i da obrazuje i da vaspitava, odeljenski starešina, bolje od roditelja zna za kvarne zube, i za krivu kičmu i ravne tabane, i za ljubavne i sve druge probleme. Roditeljska ljubav se sve više ogleda u skupljim telefonima, patikama, a poslednjih godina je in i plaćanje privatnih časova – samo da sami ne sede sa svojom decom. Povrh svega, administracija pre 15 godina je samo 5% današnje administracije i obaveza jednog običnog prosvetnog radnika. A vi kako hoćete, možete i maštati kako bi vi….

  4. Tičer - ne volim (više) svoje zanimanje kaže:

    Ako Vam posao koji volite, ne obezbeđuje ni malo ljudskog dostojanstva, u materijalnom i psihološkom smislu, vrlo brzo postaćete ogorčeni i prestaćete da volite taj posao. Kao neko ko je radio u raznim privatnim školama i “školama”, za duplo manju platu u odnosu na državne škole i jedva dočekao da dobije zamenu na godinu dana u državnoj školi moram da se složim sa tekstom. A kolegama koji bi bili srećni da uopšte imaju posao, od srca želim da ga što pre i dobiju i “uživaju”.

  5. Anonimni kaže:

    Hvala Vam na lepim zeljama! Kazem, dok sam radila, uzivala sam, kamo srece da mi se to vrati. A ukoliko zaista mislite da je bolje nemati posao nego se toliko muciti, onda ga prepustite nekom ko bi ga jedva docekao i kome ne bi bio mucenje. U danasnje vreme smatrati da je bolje sedeti kod kuce nego raditi tako lep, kreativan posao, uz decu koja su nesto najlepse… Nemam vise komentara…

  6. Doris kaže:

    Auuu, kako se samo svi pravite plemeniti, komentari su vam tako providni, sigurna sam da ih nisu pisali prosvetni radnici. Možda mislite da ih čitaju oni iz Eksterne evaluacije (baš zvuči moćno). Vi, i samo vi, radite iz ideala, obožavate da kucate onu silnu papirologiju, deca vam se ubiše od učenja, a plata vas uopšte ne zanima. To vam je tek za džeparac jer vam gospodin suprug radi u NIS-u, EPS-u ili je političar.
    Ili ste upravo vi dotična frizerka ili kafe kuvarica, možda čak i sekretarica nekog od 600 EPS-ovih šefova?
    Slažem se da u tekstu ima pravopisnih grešaka, ali ne predaju svi profesori srpski jezik.
    Muka mi je od lažnih svetaca!!! Mogla bih svašta da napišem, ali ne zaslužujete.

  7. je kaže:

    Ja uopšte nijesam zaključila da profesorka, koja je u isto vrijeme i autor teksta, nije zadovoljna svojim poslom. Čak naprotiv, ja sam iz teksta zaključila da ona uživa radeći svoj posao i da uživa u nestašlucima mališana, a da je ogorčena na niske plate prosvetnih radnika, što i jeste istina. Svaki zanatlija mnogo bolje prolazi od prosvetnih radnika i svaka čast na tome. Ovo je na neki način kritika društva u kom živimo i ništa drugo.

  8. Mara kaže:

    Tekst je interesantan. Greške su namerne, da bi
    dočarale profesorkinu zbrku i haos u kojem se nalazi. Jasno se vidi po onom “da” dupliranom. A sve je ovo istina, slagali se vi ili ne, imali ili ne imali posao. Vi koji ga nemate, vrlo brzo ćete postati svesni koliko je naš “zanat” postao jedna opšta ujudurma, trčanje za nekim rezultatima, dok smo pritom svesni njihove banalnosti i kratkorocnosti. Deca su zasuta gomilom činjenica. Od šume više ne vide drveće, a nastavnici su još veći očajnici jer predosećaju skori raspad sistema.

  9. I dalje volim svoje zanimanje! kaže:

    Pre komentarisanja treba procitati ono sto pise, ali, kako vidim, bitnije je odmah se dati u raspravu. Ako neko ima muza u dobrom preduzecu ili ako je politicar, onda bi njegova zena svakako IMALA POSAO! I ne vidim zasto bi eksternu evaluaciju zanimao ANONIMNI komentar NEZAPOSLENOG lica. Prosto mi je smesno kad tako nesto procitam. Posebno je zalosno sto se ne veruje da ovde ipak postoje ljudi koji vole svoj posao i koji vole da mu budu posveceni. Ogorceni ste i sirite negativno o profesiji koja je nekad bila humana i koja se sa takvima nikad nece vratiti prvobitnom smislu…

    1. Saša kaže:

      Onima koji ne čitaju
      Nikako nemojte da krećete sad s tim. Nikako sami, onako na svoju ruku, jer bi mogli da dohvatite nešto isuviše zahtevno za vas neiskusne u tome. To mora da bude vodjena aktivnost, s pažljivo odabranim štivom. Počela bih od onih jednostavnije literature, sa puno slika. Poneki roman Alan Ford i , kad se umorite, moze Zagor, što da ne. Tu već možete da nazrete kako se sistem izvrgava ruglu, a da se ne pogubite u zapletu. Zagor, ma on to samo maše tomahavkom, da vas održe budnim. Nema tu neke skrivene poente, ne brinite. Lepo ste shvatili. Nakon par meseci aktivnog bavljenja ovim osnovnim štivom, možete preći i na nešto ozbiljnije. Recimo „Mali princ“. I tako, verujem da ćete, već nakon ovih par meseci, moći da se izrvete sa nekim jednostavnijim tekstovima. Makar da Vas prvi pasus ne umori. A nadalje, postavićemo link s literaturom, ne hrlite prerano. Valja poraditi na osnovama. I, da, javite mi da li ste provalili ko je zlikovac !

      1. Natasa kaže:

        DIVNI STE KOLEGINICE-PROFESORKO-GOSPODJO. NAPROSTO FANTASTICNI. POSEBNO SE DIVIM TEKSTU O SLIKAMA I ZAGOR-TE-NEJ-u!!! DIVNI! UOALA!!

      2. Višnja kaže:

        Slika mentaliteta: -Dođi na kafu da se žalimo, ali meni je teže… Neeego, koliko vidim, svi ste se oko novca dali u raspravu, svako piše tekstove, pljuje, bljuje, a ljubavi nigde nema. I ne, to nije ogorčenost, to je bezobrazluk. Svaki profesor koji se žalio na platu mi se smučio. Kad bi svako dobijao platu koliku misli da zaslužuje, gde bismo bili? Od osnovne škole do fakulteta imala sam svega šest dobrih profesora. Zamislite, samo šest. U ovoj selekciji ja ne problematizujem znanje njihovo, već odnos prema poslu i prema učenicima/kolegama. To nije subjektivna ocena… A vidim i feministkinje se bune za prava svih nas, a na prvo mesto stavljaju novac… Bljutavo… Dakle, slična situacija.
        A onda nas optužujete za idealizam, entuzijazam, dajete nam spisak knjiga da čitamo (e tu se vidi vaš bezobrazluk), rasprava vredi kada poštujete neistomišljenika, a ne da mu odmah lepite etikete bota, bogato udate žene i sl.. Ljudi, evoluirajte! Radite nešto iz ljubavi, aman!
        Da se vratim na gore navedeno, tih šest profesora ima istu platu kao i ovi drugi i ne, nisu se nikada žalili na svoj položaj, nisu ludi ili već bogati, već puni ljubavi i ostvarili su u pravom smislu svoju prosvetiteljsku misiju. A odlično se izbore i sa bezobraznom, lenjom decom i dr.. E, takva hoću da budem! To su moji uzori! I nemojte mi o goroj generaciji, poštujte mlađe, svako ima pravo da se penje po društvenoj lestvici (ni naše bake nisu bile oduševljene tetrisom). A što se tiče humora, ja u satiričnom delima nisam naišla na žaljenje, to bi im umanilo vrednost koju imaju. Ovo je komentar i za tekst i za komentare koje pročitah.

  10. Doris kaže:

    Gospođo draga, ogorčena sam na takve kao što ste Vi. Ja svoj posao volim, posvećena sam mu, ali očekujem i da bude poštovan i vrednovan dostojno. Ovo meni nije hobi, mora se od nečega i živeti. Profesija jeste humana, ali da li je i društvo prema nama humani? Ni zdravstvo ne radi samo iz humanosti. Uostalom, imam osećaj da komentare pišu ministrovi botovi.

  11. Lea kaže:

    hahahahahahhah – kakvi komentari! Svaka li se ”sosa” i ”sorta” u prosvetarski posao razume dok ispija kafe zavaljena u udobnu fotelju. Kanda je svaka filozofski fakultet završila! I ručak zgotovila. I dete pameti naučila.
    Znam ja takve što su se za posao otimale (isti ovaj koji je prosvetaru mrzak), a onda kad isti dobile, brzom brzinom na sva usta zakukale, rame uz rame sa kolegama. Brzo im taj dinar omaleo i još brže posao dosadio jer se muke iz fotelje na vreme ne spoznaše. Teško koži da sve izdrži. A o mozgu da i ne pričamo! A plata ode i pre nego što dođe. Pa se još i skupila ko da se u veš mašini iskuvavala. Ni ruba,nit poruba.Sve zgužvano i prosjačko da nema kud. I još ih stid da kažu da u prosveti rade jer to više častan posao nije. Ispljuvale same sebe pa im sada đavo kriv.
    E nema tog sečiva do ”sosinog” jezika! Bruka!

  12. Anonimni kaže:

    Gospodjo “Doris”, Vi me ne poznajete, nista ne znate o mom zivotu i nije u redu zaista da tako pricate. To vec nije do mene. Iznela sam svoj stav i osecanja povodom profesije, mog dozivljaja iste i od toga ne odustajem. Svi znamo kakvo nam je drustvo, ja o tome nisam pricala, vec o profesorskom poslu. Pa ja sam prva ogorcena na to drustvo koje mi ne dozvoljava da radim ono sto volim da bih ga bas ja idealizovala. Pricala sam o ljubavi prema poslu i deci, posvecenosti i tome kako sam bila srecna dok sam radila, nisam se zalila ni na sta. Eeee, kakvi smo, neko iskreno kaze nesto lepo u ovom vremenu i odmah mu se ne veruje… Zalim sto nas je stanje u drzavi na to nateralo…

  13. anoniman kaže:

    Uhhh…sve je na zalost tako.. i ne samo prosvetnim radnicima, vec uopste svim fakultetski obrazovanim ljudima…a zasto? Evo zasto…zato sto se znalo nekad ko ide na fakultet i ko ga zavrsava…ucenik koji je za primer bio na svim oblastima u zivotu… A ko danas ide, ide 80% ucenika iz svakog razreda..cak i oni koji su padali na polugodistu…jer je sistem obrazovanja pao na tako niske granice, da je za sesticu potrebno da napises seminar koji naravno ne pise taj ko studira vec ga kupi i da polozi neki test na kojem se profesor pravi da nije ni vidio sta se desava i ne zanima ga…Ili ima diplomu zavrsenog privatnog fakulteta, sto mu je tata kupio a naravno taj ce i da ima sve moguce uslove za rad i usavrsavanje… CAST IZUZECIMA iako ih je malo upravo zbog ovih prethodnih sto sam napisala svrstavaju se u isti kos, jer poslodavac ne gleda na znanje, vec gleda da ti sto vise posla da radis za sto manje para…NAZALOST 🙁

  14. Milana kaže:

    Nisam htela da komentarišem, ali moram. Diplomirala sam pre dve godine i još nema posla. Na fakultet sam krenula puna entuzijazma i lažnih predstava o ovoj profesiji, ali su mi godine i praksa otvorile oči. Shvatam šta je autorka želela da kaže, i da je na šaljiv je iznela svoje viđenje profesorskog je l te zanata. Sa mnogo čime se slažem što je iznela. Ipak, činjenica jeste da bi mnogi radili taj posao pevajući, samo da im se pruži prilika i za manju platu. Vreme je užasno, svi znamo da se ne ceni diploma i znanje, ali ljudi rade sa fakultetom i za 15 000 i ne dobijaju platu. Što se tiče ljubavi prema ovom poslu, to je sistem ubio kod profesora. Dozvolio je đacima i roditeljima da ga uređuju, a profesore srozao na najnižu moguću lestvicu. Kakva ljubav? No, ima i gorih poslova, i to je srž mog komentara, biti zanatlija nije isto što i biti profesor. Zanatlija radi u kakvim uslovima, i ne zna da li će danas biti plaćen. Profesor je na državnim jaslama i šta god bilo za njega se mora imati plata, zdravstveno, odmor… Zato se ne slažem sa gospođinim komentarom da je bolje biti frizerska. Shvatiću tu opasku kao Vaše nepoznavanje ovog zanata. Ukoliko je bolje biti frizerka, nego profsorka, Vi jeste zalutali.

    1. Sasa kaže:

      Jel to Vama, Milana, dobro, ili nije? Ili meni treba da bude dobro jer su me pustili da radim a Vas nisu? Ili nije dobro ni Vama ni meni? A samo se ja bunim! Ima ko radi,mozda mnogo manje nego prosvetni radnik, nije učio skolu, a plaćen je kao da radi njih 50 s fakultetom. Ne zanima ga kako je Vama, ja mu smetam jer se bunim, a Vi mu pomažete jer se bunite protiv mene. Ko je ovde lud?

  15. kiki kaže:

    Ova “profesorka” koja je pisala komentar Za sve entuzijaste evidentno ne treba ni da radi posao koji ne voli a cim ga ne voli radi ga lose.Moja poruka -daj otkaz pa trazi nesto placenije. Verovatno je sama zavrsila dopisni fakultet ali je uocila da se zeznula jer je ocekivala veeelike pare. U tome je osnovni problem, vise nema skromnosti… Nekad je profesorski poziv bio cenjen ali profesorima nije najvaznija bila zarada…Misljenja sam da na pocetku svake godine profesori prolaze psiho testove pa da neko nadlezan vidi jesu li sposobni za rad sa decom.. A ujedno im uvesti beneficiran radni staz jer ga zasluzuju ali ne svi. Prvo unistiti korov uposljen preko veze, ostaviti samo najbolje u svakom pa psiho-fizickom smislu. Jer poziv nastavnika obavlja mnogo njih nazalost nedoraslih tom pozivu.

    1. Saša kaže:

      Bas Vam hvala na proceni mog obrazovanja i stručnosti. Nemam ni najmanju želju da pred takvima mašem diplomom. Oduvala bih Vas na prvi zamah, verujte. Pa Vi ni najjednostavniji tekst ne umete da razumete, a našli ste se pozvani da komentarišete nečiju psihološku spremnost i obrazovanje. Za Vašu informaciju, posao neću da menjam, a mogu. Volim ga, iako sam očekivala da će mi doneti i malo jednostavniji život od ovog svakodnevnog presabiranja. Sposobna sam i vredna, i imam čemu da naučim decu. Zemlju takodje neću da menjam, a mogu. Nikada nisam zamišljala da će joj se desiti ovakav fijasko. Ono što želim da promenim je to da nedovršeni, poput Vas, bez posledica gaze po entuzijastama, vrednim, obrazovanim i hrabrim ljudima,u želji da im objasne kako treba biti zadovoljan i slep. Nedorasli ste Vi i sav poslušni korov, koji se obmotao oko guše ostalima i vuče nas u provaliju. Ne mogu da verujem da to radite još i sa osmehom na licu. Zadovoljnim osmehom. Pozdravljam Vas, u nadi da ćete umeti zaćutati. Budite skromni u svojoj gluposti. Sami ste rekli, to je vrlina.

  16. kiki kaže:

    Vi evidentno niste procitali ceo moj komentar, vec pisete napamet, ko da pevate pesmicu. Lose mi je jooooj, lose mi je joooj. Vi profesori svakodnevno sami degradirate svoj poziv, srozavate se odaaavno a ocekujete podrsku gradjana odnosno roditelja, djaka pa i kolega… A ne moze ne biva. Vidite ne moze profesor da dodje pijan na nastavu i da ocekuje da ga sutradan razred postuje, u malom mestu za to odmah cuje ceo grad, zatim ne moze da ima cenovnik za svoje ocene i da ocekuje postovanje-NE BIVA. Dobre rec daleko se cuje a ona lose….Jos dalje…Greska onih na mestu profesora je zato sto cute na te pojave u svojim redovima a samim tim spadaju u isti kos. I onda narodu prekipi pa osudjuje strajk prosvetara i sve zalopojke. Posao prosvetnog radnika treba da obavljaju samo najbolji pa onda i mogu necem boljem da se nadaju, sve dok se kukolj iz zita prosvete ne ocisti nema poboljsanja.

  17. Leo kaže:

    Postovana Sasa, zeleo sam da Vam se zahvalim na osvezujucem i britkom tekstu, za koji (ja, eto, optimista) verujem da je imao za cilj da prosto na trenutak spoji Vase kolege koji ce ga procitati u zajednickoj realnosti, ali i pokaze vec pomenutu britkost i humor koji izvlace makar pomalo kiseli osmeh i sijaju kroz maglu, pokazujuci da se duh jos nije predao 🙂
    Neizmerno mi je zao sto ste, kao reakciju na njega, dobili vecinom ovakve izgubljene komentare – ne dozvolite da Vam to umanji zadovoljstvo koje ste imali pisuci tekst i budite uvereni da ima ljudi koji su ga doziveli onako kako je zamisljeno 🙂
    Sve najlepse i: “fortis et constantis animi est, non perturbari in rebus asperis” 🙂

    1. Sasa kaže:

      Hvala Vam najlepse!

  18. Dušan kaže:

    Ne bih da vas zadržavam…sjajan tekst!
    Iz svakog reda upravo izbija ljubav prema poslu.
    Jer samo prema onom što voliš možeš biti satiričan.

  19. Maja kaže:

    Veoma zanimljiv tekst sa kojim se slazem. Ti koji bi volontirali degradiraju, prvonsebe, a potom i profesiju kojom se bave. Onaj ko hoce da posao ucitelja/profesora na pravi nacin, zaista ima mnogo obaveza oko svih stvari koje prate taj jedan radni dan, od cetiri ili vise casova. Ali, najtuznije je sto po skolama sede oni koji ne rade nista i nisu u stanju da ucenicima prenesu apsolutno nista. I, onda kada dodje u kolektiv neko novi, koji zeli da radi i usavrsava se, eee taj bude izopsten. Kao da je kukolj u zitu on, a ne oni. A, slazem se i sa tim da treba kontrolisati i testirati profesore na svakih par godina, jer trutova je previse. Hvala za tekst, postovana koleginice i lavinu raznoraznih komentara koje ste izazvali.

  20. Minja kaže:

    Tekst iz koga izbija ogorčenost, promašenost i skrivena zavist. Način i rečnik na koji autorka odgovara svima koji na njen tekst nemaju pozitivan komentar samo potvrdjuje moje mišljenje koje sam stekla čitajući ovo što je pisala a to je da su jadni djaci kojima je ona profesor.

    1. Sasa kaže:

      Minja, kad neko nosi ogorcenost u sebi, on i kaze ponesto vredno slusanja i citanja. Kad je neko supalj on ne ume ni da procita. Moji djaci vas pozdravljaju. Ucim ih da preskacu sendvice. Dovrsite vas. Hvala.

      1. Jelena kaže:

        Zašto mislite da je svako ko se ne slaže sa Vašim mišljenjem sendvičar, bot? Vrlo ste sujetni.

  21. Milan kaže:

    Odličan tekst. Skoro sam počeo da radim kao nastavnik, entuziajazam i želja da drugima prenosim znanje je na 100%, ali, nažalost, opada.
    Preopterećenost nepotrebnim obavezama i papirologijom je zatupljujuća u najmanju ruku. Deca su nevaspitana i prezađtićena u svom nevaspitanju i nesavesti, i jako je teško raditi sa njima.
    Pre neki dan mi se, dok sam bio okrenut leđima ka đacima, i bio 100% koncentrisan na tablu i objašnjavanje malo težeg zadatka jednoj odličnoj učenici, jedan učenik zatrčao za gumicom kojom ga je neko gađao, i punom brzinom mi uleteo rukama i glavom među noge sa leđa.
    Zbunjen, u afektu, reagovao sam kako sam reagovao, i refleksno ga klepio dnevnikom po glavi. Ne jako. Mogao sam napraviti korak nazad, stati mu na šaku, i zdrobiti je. Mogao sam mu sesti na ruku ili na vrat, i slomiti ih. Mogao sam pasti preko njega i slomiti nešto svoje.
    Verovatno ću nagrabati što sam ga udario, i treba, nisam to smeo uraditi, savršeno sam svestan toga, i ne tražim nikakvo opravdanje. Ogorčen sam što nemam sredstvo i mehanizam kojim bih takvo ponašanje mogao kazniti.
    Citiraću jednu prepametnu koleginicu, koja je na moj komentar da mi nije jasno šta se to dešava, i zašto neko ovakvim programom i sistemom očihledno pravi debile od dece, odgovorila: “To je zato što njima ne trebaju akademici već jeftina radna snaga.” Na to bih dodao: “I botovi, koleginice. I botovi”.

  22. Olafur kaže:

    Kod gospođe profesorke na fejsu samo sevaju slike sa odmora na inostranim destinacijama, kao i one iz skupog noćnog provoda. Izgleda da joj ipak ne ide tako loše. A ako uopšte jeste nastavnik, izabrala je pogrešne motive za bavljenje tim poslom. Sve joj smeta.

    1. Sasa kaže:

      Procitajte dobro ponovo tekst pa mi navedite deo koji govori o tome da ne volim svoj posao ili da mi je tezak. Tekst je mali odusak na temu koliko je prosvetni radnik skrajnut i marginalizovan , iako jako bitan za drustvo. Vidite, pored toga sto radim u skoli radum i privatno i radim svakog raspusta. Tako da mogu sevi da priustim od dve plate ono sto bi trebalo da mogu od jedne u nekoj normalnoj drzavi. Hvala sto posecujete moju fejsbuk stranicu ?.

  23. Zadovoljni profesor kaže:

    Dragi profesori, zelim vam reci da ne postoji posao koji nije tezak. Zar ste mislili da je biti profesor tako lako? Redovno vodjenje dokumentacije nije problem, ali znamo da je niko ne vodi redovno, stoga i predstavlja problem kod vas. Isto tako, odgovorno tvrdim da se ucenici na casovima veoma lako mogu zainteresovati za sadrzaje ako vi umete da se snadjete. Samo sto vecina vas ne zeli da gubi vreme na pripreme i inovacije u nastavi (za vas su inovacije!). Stoga, nemojte pricati kako ne volite svoj posao i kako vam je naporan zbog ucenika. Ima nas dosta koji volimo to sto radimo, a i ucenici vole nas. Sve je do stava prema njima i zelje za sto boljom nastavom.

    1. Sasa kaže:

      O, pa bravo za Vas. Da li sam igde napisala da ga ne volim i da mi tesko pada? Naprotiv, uzivam u svom poslu i djaci to prepoznaju. Ali vi ionako ne citate sta pise vec samo zelite da se samopohvalite. Pa izvolite. Dovoljno sam rekla.

  24. Coka kaže:

    Milana, mladi ste, tek pre dve godine diplomirali. Nemate porodicu, pa smatrate da bi Vam bilo dovoljno da radite za 15 000 koje ovde pominjete. Sad zamislite tu licitaciju, Vi biste bili zadovoljni da radite za mnogo manje novca i smatrate sebe plemenitim i casnim, sve dok se ne pojavi neko treci, ko Vas izvrgne ruglu i kaze da bi radio taj posao za jos manje nego sto trazite Vi! Hajde sad svi da se takmicimo ko moze vise, bolje, plemenitije, ko moze vise ljubavi da da i znanja da prenese a za sto manje novca, i zasto da se zadrzavamo na prosveti? Hajde da ovo prenesemo na sva zanimanja, da vidimo za koliko malo su ljudi spremni da rade. To sto je nekome gore ne znaci da ostali treba da budu zadovoljni, jer meni ne treba da nekome bude lose da bih se ja osecala dobro. Ne upadajte, zaboga, tako mladi u neciju lukavo osmisljenu zamku da je vreme tesko i da treba da budemo srecni ako uopste imamo posao, jer tako se nacija drzi u strahu i pod kontrolom. To sto je vreme uzasno je upravo zato sto se narodom rasirila ideja da treba da budu srecni, jer uvek ima neko ko ce da radi za manje pare. I molila bih Vas, ako mozete mojoj komsinici da objasnite ovo da je posao prosvetara stabilan i siguran, znate, ona je tehnoloski visak, a ima majstora koji vec trideset i kusur godina imaju stabilne prihode.

  25. Rox kaže:

    To su razmisljanja starijih ljudi i starijih generacija, koji su posao radili motkom, nisu zavrsavali skole i fakultete, pa posle savetuju ostale da se ne muce kao oni, nego misle kad zavrsis fakultet, da si gospodin i da te bas briga. Pokusavam svima reci da to nije tako, samo sto nece takvi ljudi to da shvate. Radim kao predavac u autoskoli, predaj teoriju, i mogu vam reci da se neki put bas psihicki umorim. A da ne pricam o tomem kako ne radim subotom, ili kakvo mi je radno vreme. Mogu da zamislim ostale koji rade po srednjim skolama kao nastavnici kako prolaze….

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama