Нееее, неће бити Нове године! Нова година је отказана – проломио се тог момента готово унезверени глас моје ћеркице. Џабе сам јој објаснила да то није истина, да је погрешно разумела. Само ме је неповерљиво гледала. Трудимо се да не гледамо вести, али нам се тога дана омакло. Док је неко од укућана пребацивао канале, зачуо се озбиљни глас спикера са изјавом неког из државног врха где се каже да Дочека Нове године неће бити на градским трговима.
Наравно, мало створење је чуло само први део и помислило то што је помислило.
Најпре ми је реакција детета прилично насмејала. Чуј, отказана Нова година, па где то може!
А, онда помислих да је, у ствари, врло логично. Из дечијег угла, ове је године забрањено скоро па све: групна дружења, играонице, рођендани, групни спортови… На онлајн је прешло све што је могло прећи: школе језика, плеса, глуме, позоришне представе, дечији фестивали, креативне радионице, а старијим школарцима и настава.
Зашто онда не би и једна Нова година била отказана? Није немогуће. Лепо, ти је чекаш, а она ти не дође. Нема Деда Мраза, нема јелке, нема поклона…. Останеш у старој и то ти је што ти је.
– Нова година није отказана! Доћи ће ти на још магичнији и луђи начин него било која пре
– узвикнула сам гледајући у своју девојчицу која ме је гледала широм отворених очију.
У ствари, више је то било неко моје обећање самој себи. Чврсто обећање да се препустимо празничној чаролији јаче него икада раније.
Те поподневне вести које су узнемириле моје дете постале су ми права инспирација да се потрудим да нам у овим околностима, какве год да су, приредим весеље и доживљај.
Оне су биле она кап у препуној чаши која је допринела да се тргнем из обамрлости у недостатку већине лепих активности и уложим пуно енергије у ишчекивање 2021.
Почели смо од прављења честитки. Претходних година правили смо по две, три за баке и деке. Овог пута смо се договориле да их добију сви људи које волимо. Она је почела од школских другара, а ја од блиских пријатељица. Сад их већ приводимо крају, па се
ћерка сетила и старе комшинице која би се сигурно обрадовала њеном цртежу са лепим жељама, а ја болесне рођаке која станује сама и којој би разгледница са новогодишњим мотивима, као знак да је се неко сетио, сигурно значила.
Затим, одлучиле смо да даривамо. Не само чланове породице, већ и породице које оскудевају са много чим. Припремиле смо поклончиће и однеле их у једну од институција која прави хуманитарне пакетиће.
Е, а онда је дошао ред на украшавање нашег животног простора. Све вам је већ познато: кићење јелке, качење светлећих лампица, исцртавање прозора… Немамо простора да правимо вештачки камин, који тако прелепо изгледа на туђим сликама, али
зато нашу трпезарију ове године краси преслатка кућица од медењака, а зидови су препуни новогодишњих цртежа наше мале уметнице.
Никад се није више саздала него ове године да нацрта санке, ирвасе, колибе завејане снегом…
Никад се ни ја нисам више саздала него ове године да не зафали ниједан светлуцави моменат у тим данима, тако битним за свако срећно детињство.
За ту ноћ планирамо музику, планирамо осмехе, планирамо плес. И прскалице на тераси.
И не, нећемо бити у тренеркама, него ћемо чак и шљокице по косама посути.
Да, чекаће је пакетић испод јелке. Скромнији, али маштовитији него пре. У Деда Мраза више не верује, али у новогодишњу чаролију не треба да престане. Хвала јој што ме је подсетила да смо за њу заслужни – искључиво ми.
Не, Нова година није отказана! Јесте ли и ви спремни да створите вашу празничну чаролију?
Aутор: Светлана Рајић Богићевић