Час одељенског старешине има за циљ да подстакне социјални развој ученика као и способност за сарадњу и за тимски рад. Ови часови се одржавају једном у току недеље а сваки наставник у складу са Школским програмом креира садржаје за ове часове. И то у складу са потребама како ученика тако и одељења у целини.
Улога наставника сем извођења наставног процеса је веома важна у смислу обављања функције разредног старешине. У животу сваког ученика одељенски старешина је веома важна личност. То се посебно огледа у млађим разредима основне школе.
На часу одељенског старешине је најчешће заступљен радионичарски рад, јер се у пракси показао као најбоље решење. С обзиром на то да представља облик интерактивног рада у коме сви учествују у процесу размене и учења, сасвим је разумљиво зашто је овакав начин рада веома популаран. Радионичарски рад се одвија кроз разне игровне активности које су осмишљене према моделу доживљајног или искуственог учења. Овакав начин рада је радо прихваћен код ученика како оних у млађим разредима, тако и код старијих ученика. Циљ сваке радионице је да се развије међусобно уважавање, позитивна клима и да се створи осећај како припадања тако и одговорности.
На часу одељенског старешине су најчешће заступљене едукативне радионице.
Кроз ове едукативне радионице деца стичу одређена знања и вештине. Уче да изражавају емоције, да проширују сазнања о себи и другима као и о односима са другима што је веома битно. Радионице им такође помажу како би боље разумели конфликтне ситуације и истовремено усвојили одређене стратегије за њихово решавање.
Правила радионичарског рада на часу одељенског старешине
Изузетан ефекат се постиже уколико учитељ и ученици заједно дефинишу правила понашања. Такође је важно да та правила буду негде јасно истакнута како би се ученици повремено подсетили и како би их поштовали.
Под основним правилима се подразумева седење у кругу, јер на тај начин сви у групи имају равноправан положај. Нема посматрача, сви су учесници. Нема подсмеха, пажљиво слушамо друге и међусобно се поштујемо.
Оно што је специфично за радионичарски рад је да се сазнање одвија кроз игру и да нема готових решења. До решења се долази откривањем и сазнавањем. Улога учитеља је да усмерава и да негује позитиван приступ, наглашавајући све оно што је добро и позитивно. Изузетно је важно да учитељ створи атмосферу прихватања и поверења. Што је учитељ емпатичнији деца се осећају сигурнијом и прихваћенијом
Да ли час одељенског старешине утиче на јачање самопоуздања и самопоштовања код деце?
Неретко се дешава да деца која имају проблем у испољавању осећања освесте то управо на овим часовима. Касније уз помоћ учитеља надограђују самопоуздање. За децу са мањком самопоуздања и самопоштовања час одељенског старешине је веома важан. Они на овим часовима могу најбоље да се изразе и да се изграђују током времена.
Породица би требала да игра главну улогу када је у питању развој самопоуздања и самопоштовања код деце. Током одрастања самопоуздање има мање падове и успоне тако да у формирању самопоуздања код деце школа има веома важну улогу.
Уласком у групу деца упознају другу децу и због тога врло често долази до губитка самопоуздања уколико исто није утемељено у кругу породице. Часови одељенског старешине имају посебну улогу у јачању самопоуздања. А свакако није занемарљива ни свакодневна интеракција коју учитељ остварује са ученицима.
Врло често се дешава да се међу децом јавља борба за превласт, јер постоји ривалство. Постоје ученици који имају потребу да се намећу као „вођа групе“ Постоје и они други који су спремни да се потчине „вођи“ како би задобили његово поверење и симпатије. У млађем школском узрасту ретко се срећу деца која су неутрална, односно ученици који се не намећу као вође, али који не би ни да имају улогу потчињеног. Из тог разлога је веома важно наћи баланс међу децом и усмерити их да и сами увиде шта је самопоуздање а шта бахато понашање и неваспитање.
Свакако треба имати на уму да деца која најчешће испољавају агресију су управо деца која највише чезну за љубављу и топлином. Погрешно је такве ученике кажњавати, јер су то најчешће деца која вапе за пажњом и нежношћу. Час одељенског старешине је идеална прилика да се кроз непосредан рад са децом дође до њихових најтананијих осећања, да им се пружи помоћ, подршка и ослонац.
Радионице за развијање самопоуздања и самопоштовања
Пример радионичарског рада на овим часовима су занимљиве радионица која подстичу развој самопоуздања и самопоштовања код деце. Оне које су се у пракси показале као најделотворније су: „Реци нешто о мени“ и „Видео сам нешто посебно.“ Правила су унапред утврђена и стоје истакнута у учионици.
Реци нешто о мени
Ученици поседају у круг лицем окренути једни према другима. Сваки ученик има код себе оловку и папир на коме је записао своје име. Учитељ је равноправни учесник у овој игри. Након разговора о томе шта код себе волимо а шта не, задатак ученика је да папир са својим именом пружи другу до себе. На тај начин свако дете добија папир са именом друга или другарице који се налази са његове леве стране. Ученик чита име са папира а затим записује нешто лепо о том другу, односно другарици. Најчешће су у питању дечја запажања након разговора са почетка радионице.
На тај начин деца сама долазе до закључка да не постоји баш нико за кога се не би могла наћи лепа реч или нека позитивна особина. Када су завршили додају папир другу који се налази са десне стране, а преузимају папир од друга који се налази са леве стране. Поступак је исти, само је на папиру име другог детета. На крају када се обиђе цео круг дете добија папир са својим именом на коме су записане све његове позитивне карактеристике. Читајући оно што су другари записали о њима дечја лица се озаре, јер постају свесна како их доживљавају остали.
Ова радионица се показала као изузетно добра у пракси, јер читајући шта су други записали о њему дете добија на значају и осећа се прихваћеним у групи. Самим тим долази до оснаживања самопоуздања код свих, а посебно код оне деце који се на неки начин осећају изопштена из групе.
Видео сам нешто посебно
Ова је такође пример радионице која води ка јачању самопоуздања, а која је код деце радо прихваћена. И овде је правило да сви поседају у круг и да су лицем окренути једни према другима. Поштују се унапред договорена правила која подразумевају да се не прекидају саговорници, да нема подсмеха и да пажљиво слушају једни друге. Након разговора о томе шта се коме допада код себе а шта не, учитељ доноси чаробну кутију и објашњава даљи ток рада.
Кутија је затворена, када је отворе и погледају унутра видеће нешто величанствено, нешто посебно и јединствено. Нешто најлепше и непоновљиво. Након тога треба да затворе кутију и да је врате учитељу, а он је затим додаје другом детету. Ни случајно не смеју да кажу гласно шта су видели све док чаробна кутија не обиђе цео круг и свако дете завири у њу.
Кутија може да буде сасвим обична, али је важно да се на њеном дну налази огледало. Дечји осмеси и задовољство су непроцењиви када отворе кутију и у огледалу угледају свој лик. Не заборавите да деци прија да чују да су посебна, јединствена, непоновљива. Након ове радионице почињу себе да гледају другачије него до тада а њихово самопоуздање иде узлазном путањом.
Овде су наведени само неки примери радионичарског рада који се реализују на часовима одељенског старешине, а односе се на оснаживање самопоуздања и самопоштовања код ученика.
Управо из тог разлога је радионичарски рад радо прихваћен код деце млађег школског узраста. Од креативности и маштовитости учитеља зависи крајњи исход сваке радионице. А, већ кад смо код креативности и маштовитости, тога учитељи имају и на претек. Сложићете се, зар не?
Аутор: Славица Бијелић, професор разредне наставе