Др Весна Даниловац, лекар опште медицине и психотерапеут-едукатор, говорила је за Линк телевизију о значају улоге оца у одрастању детета. Шта би требало отац да представља у животу своје деце, а шта у животу своје супруге и како његово одсуство или недовољно присуство утиче на породицу, нека су од питања на које је др Даниловац дала одговор.
„Наши очеви, односно, ако гледамо из улоге жене, наши партнери, драгоцени су. Тата је важан фактор породице због тога што, пре свега, он представља стуб породице. Он је тај који је носилац свега оног што је тешко. Мора да буде ту за ствари које мама баш не може увек да постигне. Од њега очекујемо да својим примером покаже да се на њега можемо ослонити и да је увек ту за своју децу и за своју супругу“ – каже др Даниловац.
Кроз време и кроз векове улога оца била је увек примарна, објашњава она.
„Можда данас то нема такав значај. Али, баш зато што су се неке улоге изгубиле, ни породице нису функционалне као што су биле. Тата је задужен за сигурност породице и то је његова улога. Ако отац има самопоуздања, ако је сигуран, ако доноси своје одлуке, уме да процени шта је за његову породицу добро и има храбрости да то спроводи, деца ће то доживети као сигурност свога тате. А онда ће то пренети на несвесном нивоу на свој живот. То се зове несвесни животни план.“ – објашњава др Даниловац.
Она додаје и да ћерке кроз фигуру оца бирају своје партнере и зато је важно да однос ћерке и оца буде подржавајући, разумевајући, искрен и пун поверења и поштовања. Јер ће она онда то очекивати и тражити од свог партнера.
На шта се још одражавају лоши односи са оцем
Др Даниловац говори и о свом искуству и каже да је у 99% случајева узрок поремећаја исхране неки нарушени однос са оцем. Отац је можда отишао у неку другу породицу. Можда је перфекциониста и има велика очекивања. Понекад и недостатак фигуре оца (смрт) води у овај поремећај, исто као и агресија од стране оца или његов презаштитнички став.
Др Даниловац у свом излагању више пута напомиње да је стварање осећаја сигурности у породици најважније улога оца. Она каже да са фигуром оца може бити повезана чак и проблематика коју имамо у вези са кичменим стубом. Па то могу бити разне дискус-херније, болови у леђима, вратним пршљеновима, оно што имамо као слабост.
„То је та психосоматика, где велики број наших болести заправо има корен у нашем психолошком и емоционалном аспекту живота“ – закључује она.