Недавно објављени снимак часа и инцидента у средњој школи “Никола Тесла” у Баточини још једном покреће питање о насиљу у школама и како се борити против тога. Колики и какав је утицај друштва на овакво понашање? Одговор на ова питања потражили смо од родитеља, професора и ресорног министарства.
Прошле године је Министарство просвете је имало забележено 570 ситуација вршњачког насиља. Све оне нису брига само школе и Министарства просвете, већ захтевају и укључивање и Центра за социјални рад, Министарства унутрашњих послова, домова здравља.
Школе морају да се баве и превенцијом и да имају превентивне програме и акционе планова за заштиту од насиља.
Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије, рекла је да је све почело променама закона након 2000. године.
“С обзиром на то да смо децу учили да имају права, али не да имају обавезе. Онда су деца лако прихватила да имају пуно права, наставници су имали све мање права и ево то нас доводи до ових немилих сцена које се повремено појављују на три, на шест месеци”, каже Јанковићева.
“Епидемија која нам се свима догодила и која још постоји на неки начин због учења на даљину, школе је на многе начине онемогућила да васпитно делују без обзира на прописане правилнике”, каже Снежана Вуковић, шеф Одсека за људска и мањинска права Министарства просвете.
Прошле године ресорно министарство је 1.800 стручних сарадника обучило како да превентивно делују – да се промовишу здрав стил живота, толеранција, ненасиље, како да се нађе решење у конфликтним ситуацијама.
“Нама треба закон који ће јасно рећи ученику шта сме, шта не сме. Имамо велики проблем што он и од куће долази не знајући шта сме, па школа мора по да му покаже, често га родитељ штити уместо да се сложи са школом и удружи са школом да се дете спасе, не да мисли да може све”, каже Јасна Јанковић.
“Медији осим што информишу, могу да делују едукативно, могу да пропагирају овакве обрасце понашања. Осим школе, која мора да буде изузетно јака, рекла сам колико превентивно мора да делује, јако је важно да родитељи буду едуковани и школе због тога организују низ обука за родитеље. Имају могућност саветодавног рада са психолозима и педагозима”, каже Снежана Вуковић.
Наставници кажу да је потребна и већа заштита сваког ко ради у образовању. А Министарство инсистира и на што дужем боравку ученика у школи како би школа могла да делује и васпитно, и како виртуелна реалност не би заменила стварни живот.
Извор: РТС