Неразрешена траума из детињства често се појављује у одраслом добу у виду изражене самокритике, депресије, перфекционизма…. Како бити добар родитељ самом себи, пружити себи оно што родитељи нису умели да пруже, а било је тако потребно?
Парадоксално, неким људима је тешко да осете саосећање према свом унутрашњем детету. Уместо тога, осећају огорченост или агресију према овом делу себе. Разлог је то што интернализујемо понашање чланова породице са којима смо одрасли. Критички глас родитеља се интернализује и тако постаје глас унутрашњег критичара. Ако сте били занемарени као дете, и у одраслом добу занемарујете своје потребе, а посебно вам је тешко да затражите помоћ од других. Можда ћете чак кривити своје унутрашње дете за преживљено злостављање.
Често се у одраслом добу задржава поштовање према насилнику, а оптужбе се усмеравају према себи. Деца верују да су сама крива за злостављање или занемаривање. За дете је неподношљиво да се суочи са чињеницом га сопствени родитељ угрожава. Дете је потпуно зависно од родитеља, до нивоа физичког преживљавања. Зато је за дете лакше да поверује у своју кривицу, јер своје понашање може да промени и прилагоди, а родитељско не може.
Практичан рад са унутрашњим дететом:
Замислите неки догађај из детињства који вам и данас делује болно. Визуелизујте овај догађај са свим детаљима, где је ко стајао, ко је шта рекао, ко је шта урадио… Дајте себи времена.
Како сте се у тој ситуацији осећали као дете? Шта је тада том детету било потребно? Да ли је требало да вас заштите, негују, утеше, похвале, прихвате, спасу…
Сада, можете ли да замислите како се слика мења и у њу улази неко ко ће задовољити потребе унутрашњег детета. То можете бити ви, као одрасла особа или нека друга особа за коју би сте волели да је била тада са вама. Шта би сте рекли детету, шта би сте урадили, шта би сте рекли злостављачу? Како се сада осећате?
Ако сте се као дете осећали уплашено или угрожено, у поступку репарације ваше „велико ја“ ће заштитити унутрашње дете. Ако су вас злостављали, репаративно искуство могло би да укључи ваше „велико ја“ које спашава дете и одводи га из опасног окружења. Ако сте се често осећали понижено и постиђено, поступак репарације укључује заштиту и објашњење. Ако сте били сами и занемарени сада можете видети себе одраслог како несебично подржава ваше унутрашње дете.
Веза која се формира између детета и родитеља је база свих каснијих односа – са партнерима, пријатељима и можда најважнијег – односа са самим собом. Када према детету у себи заузмете став нежности и љубави, појављују се исте позитивне емоције као у односу између негујућег родитеља и мале деце. Чак и ако нисте имали негујућег родитеља, сада можете створити искуство које вам је недостајало и попунити празнину која и данас, у одраслом добу, генерише проблеме.
Напишите одговор