– Пре 4 месеца смо се преселили за Норвешку. Наша ћерка напунила је шест година мало пре Нове године, па смо били у законској обавези да је упишемо у први разред јер деца у Норвешкој крећу у први разред у оној години у којој пуне шест, било да су рођени у јануару или у децембру.
Овако за наш портал почиње своју причу мама која је одлучила да с нама подели своје искуство живота у Норвешкој, а пре свега оног дела који се односи на вртиће и рад с децом.
Како каже, одмах по доласку у Норвешку отишли су на разговор у школу којој територијално припадају. Да је њена девојчица рођена само неколико дана касније, она би кренула у предшколско и они су то и желели. Међутим, како је рођена 2016, полазак у школу је био неминован.
– Рекли су нам да ће нас назвати за неколико дана, јер морају да се припреме за њен долазак с обзиром на то да не зна језик. Није било никаквих прегледа, разговора са дететом нити услова за њен упис. Након десетак дана су нас позвали и рекли да од сутра може да крене. Тако смо и урадили. Првог дана је остала пар сати и допало јој се. Следећег дана је остала мало више од четири сата, колико и траје настава. Касније је кренула и у продужени боравак.
Како нам ова мама објашњава, прваци у Норвешкој имају три часа од по сат времена, два краћа часа и један дужи одмор.
– Од предмета уче норвешки, енглески, математику, физичко и домаћинство (природа и друштво). Када питам дете како је било и шта су радили, скоро увек одговара „играли смо се“… И тако и уче. Кроз игру. На часу не морају да седе за столом, на једном месту. Често седе и на поду, али могу да се крећу током наставе. Стално нешто праве од папира, глине, перлица, жица. У току дана буду напољу и до три пута, што за одморе, што кроз предмет. – прича ова мама која је ипак желела да остане анонимна.
Када је реч о ужини, деца једу оно што донесу од куће у кутији за храну: парче хлеба намазано џемом, са саламом, пачетом сира, остаци од вечере, воће… Што једноставније и углавном је парче хлеба и још нешто приде.
– Обавезна је зимска опрема: скафандер, чизме, капа, шал, рукавице… Ако родитељи нису у могућности да детету приуште зимску опрему, постоје удружења у којима можете гратис добити комплетну зимску гардеробу за децу. Под снегом смо више од 3 месеца, стално их воде на клизање и скијање, санкање. Сада је кренуо снег да се топи, али је опет пре пар дана било обилнијих падавина па су ове недеље у школи одлучили да их воде у петак на брдо да се санкају, пале ватру и роштиљају, да искористе последњи снег. – каже ова мама и додаје да на часовима физичког деца комбинују задатке и активност, па тако, на пример, сабирају или одузимају како би прешли на следећу препреку.
– Имају ЈЕДАН домаћи НЕДЕЉНО. Некад на школском таблету, некад на папиру. Цео систем има апликацију путем које се обавља комуникација између родитеља и школе. Све везано за школу је у апликацији. Уколико је дете у продуженој настави, обавесте вас када је почео продужени боравак и када је дете напустило школу. Оба родитеља добијају поруке о свему. Родитељи пријављују и изостанак путем апликације.
Оно што нам се посебно допало је и то што родитељи петком, на крају недеље, добијају поруку где се прецизно информишу о томе су деца радила те недеље и шта је у плану за наредну.
– На iPad-у имају неколико апликација на којима кроз игру уче. Једна апликација садржи све предмете. Кроз занимљиве илустрације и звукове се објасне слова или бројеви, сабирање, одузимање, а садржи и део за проверу знања који је у облику игрице где се освајају нивои уколико се да тачан одговор.
Како каже ова мама, за 8. март није било поклона ни учитељицама ни мамама, нормално се одвијала настава.
– Друштво је разнолико, па се веома води рачуна о томе да све религије и веровања буду испоштовани. Тако смо у школској апликацији давали сагласност за игре око јелке, одлазак у цркву, сликање, објављивање слика на страници школе, унутар школе… Заступају једнакост, разумевање и прихватање различитости. За било који вид дискриминација и насиља важи нулта толеранција. На пар недеља мењају парове у клупама, у којима седи по четири ђака, како би се свако са сваким дружио, да се не би стварале групе. – каже нам ова мама и додаје да су журке петком, пред крај школског дана, врло честа пракса у норвешким школама.
Ако и ви живите ван Србије и желите да са нама поделите на који начин функционише школа или вртић у вашем месту боравка, пишите нам на marketing@zelenaucionica.com.
Ali to je Norveška a mi zivimo u Srbiji. U uredjenoj drzavi je lako ziveti
Сад ми је јасно зашто увозе стране докторе, инжењере…
Мојих двоје комшија, она микробиолог, а он лекар специјалиста, већ неколико година тамо шефују. Лепо зарађују, јер Норвежани имају пара. Откад су открили нафту, неке 1973, рецимо, леже на новцу па не морају ни да уче. Све могу да плате.
Kod nas nastavni kadar jedva odrzi cas od 45min Obicno kasne na cas pa dok upisu ko je odsutan pa dok smire djake….prodje tako 15 min od casa
Da bi radili kako treba bilo bi potrebno da vole rad sa decom a vecina to ne voli Cudno jeste sto kod nas deca znaju kad je nastavnom kadru rodjendan…..kupuje se zlato….sve u svemu srozana profesija
Sramota šta ste napisali. Prosvetni radnici u Srbiji rade u odeljenjima sa blizu 30 učenika, za platu od 500 evra… Stvarno su srozana profesija ali ne zbog toga o čemu Vi pišete. U bliskoj budućnosti, kada stariji kadar ode u penziju(ako je doživi jer raditi treba do 65), neće imati ko da Vam uči decu. I treba tako, niko neće studirati da bi za tu platu radio i da bi ga pljuvali polupismeni i nepismeni… Daleko smo mi od Norveške…
Да, срозана професија. Свако има право да нас пљуне. Сви се разумете у наш посао и сви сте убеђени да ми ништа не радимо! Толико ништа не радимо да нико више неће да се бави овим послом. Школе ће се зажелети наставника, али њих нигде бити неће! Мени у дипломи пише: мастер професор, а послодавац ме зове наставником! Шта мислите зашто нам треба по 10 минута да смиримо ваше анђеле, зашто не можемо одмах да почнемо час? 32 године радим у школи, никада није било овако лоше.
Isto tako je i u Norveskoj na casu. Ta mama koja pise, ne prati bas mnogo novine Norveske i na sta se zale njihov nastavnici. Oni tek ne mogu da odrze red na casu kad imaju u odeljenju i min 1 autisticno dete i 5-toro sa ADHD sindromom koji jure i skacu po ucionici, i ometaju svu decu. Ne izadju oni narocito pismeni iz skole. Taj njihov sistem je napravljen da izbacuje buducu radnu snagu koja ce sve sto im mediji serviraju, bez otpora da prihvate.
Zaista je strašno da roditelji, najčešće potpuno nekompetentni, procenjuju kvalitet sistema obrazovanja neke zemlje!
Pogotovo njemu potpuno nepoznate zemlje, sa satanističkim sistemom vrednosti!
U to se dotična gospođa razume, mogu da zamislim!
Ali mi smo već skroz propali, kao narod, i sve zapadno je još uvek veoma primamljivo, čak i više nego pre!
Nekritički odnos dominira i dalje!
Ta zemlja je divna za život. Nema nezadovoljnih ko god da je otišao.
Prosto je tužno kako je kod nas u Srbiji
Лаже па сатире. Невешто измишљена прича.
Deca ne sede u klupama, a onda im menjaju mesta u klupama?
Toliko o logici samog teksta na sajtu koji se bavi obrazovanjem.
Sve je to tacno i OK. Ali ta mama je izgleda nova u Norveskoj pa jos uvek nije videla sve. Jako se puno radi na jednakosti i prihvatanju različitosti, tacno je to.
Narocito se puno radi na objasnjavanju deci da to sto su rodjeni kao decak/devojcica ne treba da bude definitivno, da mogu da promene pol kada god zele i da niko ne sme da ih pritiska da budu to sto jesu. Za njih vise ne postoje decaci i devojcice, vec samo deca neutralnog pola. Od 2020 god su doneli zakon gde su nastavnici u skolama i vrticima zakonski obavezno da vrse aktivnu edukaciju dece o mogucnosti promene pola. Moji decaci (5 i 3 godina) redovno dolaze sa nalakiranim noktima iz vrtica, jer vaspitacice insistiraju da to nije rezervisano samo za devojcice. Mojoj prijateljica sina oblace u haljinice…. Narocito je veliki fokus na to septembra/oktobra kada se sprovode parade sirom sveta.
Svaka zlatna medalja ima dve strane. Pazite vi u Srbiji da i vas ne zarazi ovaj „savrseni zapad“ koji mnogo toga provlaci ispod zita uz stvarno lepe i korisne stvari. Njihova omladina je potpuno onesposobljena za rad i zivot, od silne slobode odlucivanja i mogucnosti koje imaju.
Jedino sto deci u Srbiji hvali je vise fizicke aktivnosti, sve te privilegije sa aplikacijama i Ipedovima su suvisne.
Ma verujem da od tog obrazovanja pomocu gline izrastu veliki strucnjaci.
Ne znam samo zasto ljudi toliko omalovazavaju Srbiju,ako vam se ne svidja pa idite u tu krasnu i divnu evropu niko vas nije zakovo za Srbiju.